SVE ŠTO STE HTELI DA ZNATE O ALERGIJAMA

Razgovarajući sa prijateljima i kolegama shvatio sam da sve veći broj njih ima neki od simptoma alergije. Ivana ima strašno curenje iz nosa i uši je svrbe. Druga Ivana alergična je na ambroziju i ne želi da izlazi u kafiće gde ima puno bilja. Dragan ima svrab kože koji je nesnosan i koji dovodi do pečati po koži. Kod Dragane je alergija uznapredovala zbog pada imunog sistema do astme. Prošle godine zbog pandemije je nosila masku i simptomi su se prepolovili.

Zbog svih ovih prijatelja i kolega istražio sam neke pojmove vezane za ovu bolest.

Šta je alergija?

Alergijske reakcije možemo podeliti na trenutne i odložene. Trenutne se javljaju u roku od nekoliko minuta nakon što telo dođe u dodir sa alergenom, odnosno supstancom na koju ste alergični. Odloženi odgovor nastaje nakon 4 do 28 sat.

Alergijski simptomi mogu se kretati od blagih simptoma do onih koji su opasni po život. Uobičajeni simptomi su kijanje, svrab i curenje iz nosa, suzenje oka, stezanje u grudima, kašalj, otečene usne, jezik, oči i lice. Može vam biti muka, da imate bolove u stomaku ili povraćanje.

Šta je anafilaksa?

Anafilaksa je ekstremna i ozbiljna alergijska reakcija koja pogađa celo telo. Obično počinje u roku od nekoliko minuta nakon izlaganja. Najčešći krivci su orašasti plodovi, kikiriki, susam, jaja i školjke, dok su lekovi poput penicilina, uboda osa i pčela takođe opasni za neke ljude.

Ako imate značajnu reakciju na malu količinu alergena, trebalo bi da se obratite lekaru i zatražite uput za alergološku kliniku ili specijalističko testiranje. Ako ste u riziku, trebalo bi da imate auto-injektor za adrenalin. U nekim zemljama koje vode statistiku, kao što je Velika Britanija, podaci govore da se godišnje dogodi oko 20 smrtnih slučajeva koji se pripisuju anafilaksi, od kojih je većina potencijalno mogla da se spreči.

Koja je razlika između alergije na hranu i intolerancije na hranu?

„Intolerancije se razlikuju od alergija na hranu jer nisu uzrokovane padom imunog sistema i nisu opasne po život“, kaže Amena Varner, šef kliničke službe u organizaciji AllergiUK. Intolerancije obično pogađaju odrasle, retko novorođenčad, za koje postoji veća verovatnoća da imaju alergiju. Najčešći simptomi su gastrointestinalni - nadimanje, gasovi ili retka stolica.

Ostali simptomi mogu biti osip, bolovi u zglobovima i glavobolje. Ne postoje validirani testovi za intoleranciju na hranu osim laktoze.

Alergija i klima

Postoje strahovi da se zbog klimatskih promena može povećati dužina trajanja sezone alergija i za 60 odsto.

Klimatske promene sugerišu da je potreban novi sistem predviđanja polena, dok bi zasebni sistem mogao da predvidi ozbiljnost sezona polena trave mesecima unapred.

To može pomoći zdravstvenim radnicima da se pripreme za povećanje broja slučajeva alergijskog rinitisa ili prijema u bolnice zbog astme povezane sa alergijama.

Otprilike četvrtina ljudi na planeti ima alergiju na polen, a broj se povećava svake godine. Iako se dnevno brojanje polena može predvideti na osnovu vremenske prognoze za sledeći dan i doba godine, dugoročno predviđanje za određene gradove ili regione je teže - što znači da ne postoje jasne smernice kako se najbolje pripremiti za sezone alergija.

Iako su prethodne studije predviđale porast alergija kao rezultat klimatske krize, one su obično uključivale primenu zakonitosti koje su utvrđene u jednom području zapažanja povećanih koncentracija polena poslednjih decenija unapred. „Ove studije su po prirodi retrospektivne i ne predviđaju šta će se dogoditi za 30 godina od sada“, rekao je Karsten Skjot, profesor atmosferskih nauka na Univerzitetu u Vusteru.

Upoznali smo se sa nekim terminima koji su vezani za alergiju, a za borbu protiv alergije najbolji savet možete dobiti u BENU apotekama.