MAMOGRAFIJA - KAKO SE IZVODI I KOME JE NAMENJENA

Mamografija je dijagnostička radiološka tehnika koja se koristi za rano otkrivanje potencijalnih abnormalnosti u tkivu dojke, kao što su kalcifikacije, ciste ili tumorski čvorići. Ova metoda je ključna u borbi protiv raka dojke jer omogućava otkrivanje promena u tkivu pre nego što postanu vidljive ili osetljive na dodir. 

Kada je pravo vreme za mamografiju? Preporučuje se da žene počnu sa redovnim mamografskim pregledima između 40. i 50. godine života i da nastave sa godišnjim pregledima nakon 50. godine. Međutim, tačno vreme za početak i učestalost pregleda varira u zavisnosti od faktora rizika, medicinske istorije i preporuka lekara. 

Izvođenje mamografije: postupak i bezbednost

Mamografija se izvodi pomoću specijalnog uređaja - mamografa. Pacijentkinja stavlja dojku između dve ploče mamografa koje se lagano pritisnu kako bi se dobio jasan prikaz tkiva dojke. Dojke se snimaju iz više uglova, čime se dobija potpuniji uvid u trenutno stanje. (Pročitajte: Šta su simptomi raka dojke?)

Mamografija je brz dijagnostički postupak i obično traje samo nekoliko minuta. Priprema, pozicioniranje i sama slika uglavnom su gotovi za petnaestak minuta. Najveći deo tog vremena odlazi na pripremu i pozicioniranje dojke na mamografskom aparatu da bi se dobila optimalna slika. Tehničar koji sprovodi pregled će vam pružiti sve neophodne informacije i smernice kako bi postupak protekao što efikasnije.

Bezbednost pacijentkinje je od suštinskog značaja tokom mamografskog pregleda. Doza radijacije koja se koristi za mamografiju je vrlo mala i ne predstavlja značajan rizik po zdravlje. Moderni mamografski uređaji su dizajnirani da minimiziraju izlaganje radijaciji, a medicinsko osoblje pažljivo prati procedure kako bi se osiguralo da je pacijentkinja izložena minimalnom riziku. 

Da li je mamografija neprijatna i bolna i kako se pripremiti za pregled?

Određeni broj žena smatra da je mamografija neprijatna, ali većina ne oseća intenzivan bol tokom pregleda. Prilikom kompresije dojke između ploča mamografa može doći do kratkotrajnog pritiska i nelagodnosti. Važno je napomenuti da neprijatan trenutak traje vrlo kratko i da je to mala cena koja se plaća za mogućnost ranog otkrivanja potencijalnih problema. Ovaj pregled igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja žena i smanjenju smrtnosti od raka dojke.

Pre pregleda, obavezno obavestite tehničara ili lekara o svom zdravstvenom stanju, trudnoći, prethodnim operacijama dojki ili drugim faktorima koji mogu uticati na pregled. 

Obucite udobnu, dvodelnu odeću kako biste mogli lako da skinete samo gornji deo. Izbegavajte nanošenje losiona, pudera ili dezodoransa na predeo grudi i pazuha.

Ako je moguće, pregled obavite nakon menstruacije jer su dojke tada manje osetljive i otečene, pa će i pregled biti manje neprijatan.

Ukoliko imate prethodne mamografske snimke ili druge dijagnostičke slike dojki, ponesite ih sa sobom na pregled. Lekar će lako moći da uporedi prethodno i trenutno stanje.

Ako imate bilo kakva pitanja u vezi sa mamografijom, ne ustručavajte se da ih postavite lekaru ili tehničaru pre pregleda. Važno je da se osećate pripremljeno i informisano pre izvođenja pregleda. (Pročitajte: Činjenice o HPV vakcini koje treba da znate)

Šta ako mamograf pokaže neku abnormalnost?

Ako mamograf pokaže neku abnormalnost, to ne znači nužno da postoji rak dojke ili ozbiljan problem. Abnormalnosti se mogu pojaviti iz različitih razloga, uključujući benigna (nemaligna) stanja, kao i promene koje zahtevaju dodatno ispitivanje. Važno je ostati smiren i sarađivati sa lekarom kako bi se dobila tačna dijagnoza.

Možda će biti potrebna dodatna dijagnostika, snimci specifičnih delova dojke ili drugi tip mamografskog pregleda, kao što je tomosinteza (3D mamografija).

U nekim slučajevima, ultrazvuk dojki se može koristiti za dodatno ispitivanje, kako bi se dobile nove informacije o prirodi i karakteristikama abnormalnosti. Ako i nakon dodatnih pregleda i analiza postoji sumnja na karcinom, lekar može preporučiti biopsiju. Biopsija je postupak u kojem se uzima uzorak tkiva i šalje na laboratorijsku analizu, kako bi se utvrdilo da li je promena benigna ili maligna. (Pročitajte: Kako smanjiti rizik od nastanka raka grlića materice?)

Ako se dijagnostikuje maligna abnormalnost, lekar će predložiti plan lečenja koji najviše odgovara stanju pacijentkinje. Ovo može uključivati hirurški zahvat, hemoterapiju, radioterapiju ili druge terapije, u zavisnosti od vrste i stadijuma raka. Rano otkrivanje i rana intervencija su ključni za uspešno lečenje.

Brojne korisne informacije o aktuelnim temama iz oblasti zdravstva pročitajte na BENU blogu. Suplemente, kozmetiku i ostale proizvode domaćih i stranih brendova po pristupačnim cenama pronađite ovde.