RAK DOJKE - PROMENIMO STATISTIKU

Baš kao i kod većine drugih bolesti, rano otkrivanje i početak lečenja u velikoj meri određuje njegov ishod. Što se ranije dijagnostikuje, to su veće šanse za izlečenjem.

Statistika kaže da od karcinoma dojke mogu oboleti žene bilo kog uzrasta, ali su najpodložnije one starije od 65 godina. Postoji više tipova raka dojke, a simptomi koji ih prate se u velikoj meri razlikuju. Najčešće, u početnoj fazi bolesti nema uočljivih znakova koji bi ukazali na postojanje problema. Upravo zato, redovni sistematski pregledi imaju ključnu ulogu u ranoj dijagnostici.

Prvi simptomi

Jedna od stvari koju žene najčešće primete samopregledom je promena oblika dojke ili postojanje čvorića. Ultrazvuk dojke ili mamogram prvi mogu da registruju pojavu izraslina, a tek kasnije ih je moguće napipati rukom. Kvržica najčešće ne boli, a može se pojaviti u predelu dojke, pazuha i ključne kosti.

Pored čvorića, karcinom dojke može biti praćen otokom u predelu pazušne jame. Ponekad, promene su vidljive i na koži, golim okom. Promenjena tekstura kože koja podseća na izgled pomorandžine kore je takođe jedan od simptoma raka dojke.

Za mnoge žene, prvi alarm je promenjen izgled bradavice. Ukoliko postane uvučena ili počne da svrbi, potrebno je posetiti lekara. Treba imati u vidu da su kod nekih žena bradavice prirodno uvučene, ali nisu fiksirane u tom položaju i moguće ih je delimično izvući.

Znak za uzbunu je i sekret koji curi iz dojke. Znatno ređe, karcinom je praćen crvenilom, bolom i toplotom u dojci. Uvećanje limfnih čvorova takođe može nagovestiti razvoj karcinoma.  

S obzirom na to da se navedeni simptomi uglavnom ne pojavljuju u početnoj fazi bolesti, samopregled i skrining pregledi su najbolji način da se bolest uoči na vreme.

Pregledi i lečenje

Samopregled dojki treba obavljati jednom mesečno, u približno isto vreme, najbolje nekoliko dana posle menstruacije. Hormonske promene utiču na tkivo grudi, pa se njegov izgled može razlikovati u zavisnosti od perioda ciklusa. Samopregled treba da se sastoji iz nekoliko koraka:

1. Osmotrite oblik, veličinu i izgled grudi dok stojite ispred ogledala, ispravljene kičme i sa rukama na kukovima. Potrudite se da uočite nepravilnosti poput promenjene kože, izgleda bradavice ili otoka.
2. Posmatrajte izgled grudi dok stojite podignutih ruku. Možete li sada uočiti neku nepravilnost?
3. Opipajte dojke dok ste u ležećem položaju. Levom rukom proverite tkivo desne dojke, kružnim pokretima, od bradavice ka obodu. Iste pokrete ponovite desnom rukom, opipavajući levu dojku.
4. Palapaciju ponovite na isti način, ali dok ste u sedećem položaju.

Samopregled je izuzetno važan i treba ga raditi svakog meseca, ali on ni u kom slučaju ne može zameniti redovne lekarske preglede. Neke promene mogu registrovati samo savremeni dijagnostički aparati. Redovni odlasci na ultrazvuk ili radiografiju pomoći će da se promene uoče ubrzo nakon nastanka. Ukoliko već postoji porodična istorija malignih bolesti, treba ih raditi jednom u godinu dana. Palpatorni, ultrazvučni i mamografski pregled dojki pružaju pouzdanu sliku o stanju dojki i eventualnim promenama. Za postavljanje dijagnoze, najčešće je potrebno uraditi i magnetnu rezonancu i biopsiju.

Ukoliko lekar utvrdi postojanje kancera, u zavisnosti od njegove vrste, stadijuma bolesti i uzrasta i zdravstvenog stanja pacijentkinje, odrediće protokol lečenja. Postoji više metoda koje se mogu međusobno kombinovati kako bi se postigao najbolji rezultat. Ponekad, karcinom se može lečiti operativno, odstranjivanjem tumora. Operativno lečenje može, ali ne mora biti praćeno radioterapijom, tj. zračenjem. Za neke vrste tumora, delotvorna je hemoterapija, dok za pojedine vrste raka od pomoći mogu biti hormonsko lečenje i imunoterapija.