KADA JE POTREBNO UZIMATI VITAMIN D?

26. 2. 2024

Iako se u koži sintetiše pod dejstvom sunčevih zraka i u telo unosi preko hrane, procenjuje se da čak 70% ljudi širom sveta ima nedostatak vitamina D, a mnogi od njih to zapravo ni ne znaju.

BLOG Brinemo o vama
Zdravlje
Imunitet

Iako se u koži sintetiše pod dejstvom sunčevih zraka i u telo unosi preko hrane, procenjuje se da čak 70% ljudi širom sveta ima nedostatak vitamina D, a mnogi od njih to zapravo ni ne znaju.

Vitamin D u koži se sintetiše iz provitamina u prisustvu UV zraka. Veoma male količine ovog vitamina su potrebne organizmu na dnevnom nivou, a odrasli ga nadoknađuju hranom ili izlaganjem suncu.

Koju ulogu u organizmu ima vitamin D? Vitamin D utiče na mineralizaciju i zdravlje kostiju, zuba i mišića. Vitamin D igra važnu ulogu u slanju moždanih signala svim delovima tela i jača imunitet. Pored toga, reguliše odnos između kalcijuma i fosfata i doprinosi njihovoj ravnoteži. Jedna od njegovih uloga je i to da potpomaže resorpciju kalcijuma u bubrezima i kostima, kao i apsorpciju kalcijuma i fosfora u crevima.

Istraživanja su pokazala da je vitamin D dobar u prevenciji smanjenja gustine kostiju, a smanjuje i rizik od kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa, Kronove bolesti i karcinoma debelog creva. Pošto učestvuje u brojnim biološkim funkcijama, on posredno utiče i na imunitet i upalne procese. (Pročitajte: Kako sprečiti nastanak raka grlića materice?)

Pored toga što se unosi putem hrane, vitamin D se sintetiše tokom izlaganja kože sunčevim zracima, pa na njegovu koncentraciju u krvi utiče i to koliko vremena neko provodi napolju, na suncu. Treba imati u vidu i to da proizvodi sa UV zaštitom smanjuju njegovu apsorpciju. Tokom jeseni i zime, kada je broj sunčanih sati manji, manja je i sinteza tog vitamina.

Koja doza vitamina D je optimalna?

Nivo vitamina D u krvi treba da bude optimalan jer su i nedostatak i višak podjednako štetni. Vitamin D utiče na nivo kalcijuma u kostima i krvi, pa njegov deficit može izazvati demineralizaciju kostiju, što vodi do rahitisa, osteopenije i osteoporoze.

S druge strane, hipervitaminoza može izazvati anemiju, gastrointestinalne probleme, stvaranje kamena u bubregu i neželjeni gubitak kilograma. Do hipervitaminoze dolazi ukoliko se uzima prevelika količina suplemenata. (Pročitajte: Magnezijum – mineral ključan za mentalno i fizičko zdravlje)

Da bi se odredila adekvatna doza, mora se uzeti u obzir zdravstveno stanje i navike pacijenta, njegov uzrast, korišćenje lekova u sklopu akutne i hronične terapije, kao i niz drugih faktora. Odgovarajuću dozu određuje lekar, nakon urađenih laboratorijskih analiza koje pokazuju trenutnu nivo vitamina D.

Potreba organizma za vitaminom D nije uvek ista. Veće količine vitamina D neophodne su tokom trudnoće i perioda dojenja, bebama i deci mlađeg uzrasta (do 5 godina), kao i ljudima starijim od 65 godina. Osobama koje iz bilo kog razloga ne provode dovoljno vremena napolju, takođe je potreban veći unos vitamina D.

Da li je svejedno u koje doba dana se uzima vitamin D? Kada je reč o suplementima, vitamin D je najbolje uzimati posle ručka ili večere. Visok nivo kortizola u jutarnjim časovima umanjuje njegovu apsorpciju, tako da ga ne treba piti ujutro.

Pojedine kategorije lekova otežavaju apsorpciju vitamina D ili doprinose njegovoj razgradnji, što se posredno odražava i na apsorpciju kalcijuma. Pored sistemskih kortikosteroida, tu spadaju neki lekovi za epilepsiju, mršavljenje i smanjenje holesterola u krvi. Vitamin D se koristi u terapiji pojedinih autoimunih bolesti i nekih oblika kancera.

Ukoliko telu nedostaje vitamin D, neće biti moguća ni apsorpcija kalcijuma, što direktno utiče na kosti i zube. (Pročitajte: Osteoporoza - kad kosti postanu krte i lomljive)

vitamin-d

Koje namirnice sadrže vitamin D?

Riblje ulje predstavlja izvor sa najvećom koncentracijom vitamina D i, za razliku od sintetskog vitamina D, u terapiji ribljim uljem nije zabeležena hipervitaminoza. Ima ga i u masnoj ribi, kao što su losos i tuna, zatim u žumancima, džigerici, puteru i obogaćenom mleku. Rastvorljiv je u mastima i otporan na visoku temperaturu.

Koji je najbolji suplement sa vitaminom D?

Američki naučnici su dokazali da omega-3 kiseline smanjuju nakupljanje plaka u mozgu, koji je jedan od vodećih uzročnika Alchajmerove bolesti. Takođe su ustanovili da žene koje redovno uzimaju vitamin D tokom menopauze imaju čak 3 puta manji rizik od nastanka raka dojke.

Vitamin D se može pronaći u različitim formama, pa svako može da odabere oblik koji mu najviše odgovara. Neke formulacije pogodne su samo za odrasle, a ima i onih koje su prikladne i za decu.

Solgar Vitamin D3 kapsule dobijene su iz ulja riblje jetre i predstavljaju dobar izbor vitamina D.

Terranova D3 2000 IJ kompleks formulisan je tako da se brzo i lako apsorbuje. Pored aktivnog oblika vitamina D, sadrži biljne ekstrakte i druge kofaktore neophodne za pravilnu distribuciju kalcijuma i rad imunog sistema.

Tablete Natural Wealth Kalcijum 600 + vitamin D sadrže 600 mg kalcijiuma i 10 µg vitamina D, pa se posebno preporučuju sportistima.

Soldevit 1000 IJ sprej je namenjen deci starijoj od 3 godine i odraslima. Zahvaljujući jednostavnom doziranju i neutralnom ukusu, ovaj sprej primeren je za sve uzraste.

K2D3 Viva sadrži visoke doze vitamina D3 i K2. Ova kombinacija doprinosi normalnoj apsorpciji i iskorišćenju kalcijuma i fosfora, povećava gustinu kostiju i otpornost na prelome. Pored ostalog, sprečava stvaranje naslaga kalcijuma u mekim tkivima.

U nedostatku vitamina K2, kalcijum se taloži u mekim tkivima i može dovesti do kalcifikacije zglobova i organa. Zato je uz vitamin D3 poželjno uzimati i vitamin K2. (Pročitajte: Vitamin K - da li vam je i kada potrebna suplementacija)

Swiss+ Vitamin D3 Oralni sprej sadrži vitamin D3 u formi mikronizovanog uljanog spreja. Prijatnog je ukusa i jednostavan za upotrebu.

Ukoliko se dvoumite oko izbora preparata, posavetujte se sa BENU farmaceutima. Posetite vama najbližu BENU apoteku ili pošaljite upit preko onlajn formulara, a odgovor ćete dobiti brzo, na mejl.