POVIŠEN KRVNI PRITISAK U TRUDNOĆI

Između sedam i deset odsto svih trudnoća su rizične zbog povišenog krvnog pritiska. Ovo stanje je češće kod prvorotki, kod trudnica mlađih od 15 godina, kod starijih od 35 godina, te ako je žena i u prethodnoj trudnoći imala povišeni krvni pritisak. Može da se javi i kod trudnica koje imaju povišenu telesnu težinu, koje rade težak fizički rad, a uticaj imaju i loši socijalni, ekonomski i zdravstveni uslovi.

Da je krvni pritisak povišen, smatra se ako se sistolni (gornji) poveća za 30 mmHg, a dijastolni (donji) 15 mmHg u odnosu na normalne vrednosti. Ako se sistolni poveća za više od 60 mmHg, a dijastolni za više od 30 mmHg, onda se radi o teškom obliku ovog oboljenja. Krvni pritisak se meri posle odmora, sedeći i ukoliko je povišen, ponavlja se merenje nakon šest sati. Ako se i tada dobiju visoke vrednosti, smatra se da je pritisak povišen.

Postoji nekoliko formi u kojima može da se javi ovaj poremećaj:

• Trudnoćom indukovana hipertenzija (PIH, Pregnancy Induced Hypertension): Ukoliko se povišen krvni pritisak javi nakon 20. gestacijske nedelje.
• Preeklampsija: Ako pored povišenog krvnog pritiska, trudnica ima i belančevine u urinu, bez otoka ili s otocima na nogama, rukama ili na licu. Teži stupanj eklampsije je kada se pored navedenih simptoma javljaju grčevi, a može da nastupi i koma.
• Hronična hipertonija: Kada se povišeni krvni pritisak javlja pre 20. Gestacijske nedelje ili je pacijentkinja imala povišen krvni pritisak pre trudnoće.
• HELLP sindrom je težak oblik bolesti, kada je poremećena funkcija jetre, pritom su povišeni enzimi jetre i smanjene su krvne pločice (trombociti) zbog poremećaja u sistemu koagulacije.

Za rano otkrivanje i lečenje ovih stanja potrebno je da trudnica svakog meseca kontroliše trudnoću kod ginekologa, a u zadnjem trimestru kontrole krvnog pritiska i belančevina u urinu trebalo bi da se rade svake dve do tri nedelje.

Istraživači iz Holandije su otkrili da su žene sa povišenim krvnim pritiskom ili blagom preeklampsijom, koje su izazvane tri nedelje pre roka, imaju skoro 30% manje šansi da razviju dalje komplikacije. Kraljevski koledž akušera Ii ginekola rekao je da bi nalazi mogli da uvedu savetovanje većem broju žena da se odluče za indukovane porođaje.

Studija koja je objavljena u časopisu Lancet, a uradila ju je doktorka Korina Kupmans sa Univerzitetsko medicinskog centra Gronigen u Holandiji , kaže da su hipertenzivni poremećaji poput gestacijske hipertenzije (povišen krvni pritisak) i blage preeklampsije primarni uzrok smrti majke.

Istraživači su pregledali 758 trudnica  sa visokim krvnim pritiskom ili blagom preeklampsijom. Otkrili su da je 31% indukovanih razvilo komplikacije pri rođenju, u poređenju sa 44% kod žena čije se stanje nadziralo do porođaja.

“Naši nalazi pokazuju da je indukcija porođaja bila povezana sa smanjenim rizikom od teške hipertenzije i  smanjenom potrebom za carskim rezom. Naglašavamo važnost čestog nadzora krvnog pritiska tokom završnih nedelja trudnoće”, rekla je dr Kupmans.

Pored povišenog krvnog pritiska i belančevina u urinu, mogući su poremećaji u krvi: kao što su povećanje uree i kreatinina, pad ukupnih belančevina, albumina i fibrinogena, pad trombocita, smanjeno mokrenje u toku 24 sata i povećanje enzima jetre.

Ishrana trudnice treba da bude bogata belančevinama, svežim povrćem i voćem. Treba izbegavati prženu hranu i hranu bogatu zasićenim masnim kiselinama. Trudnice ne treba da puše niti da konzumiraju alkohol i droge. Treba da imaju noćni odmor, izbegavaju težak fizički rad i rad u noćnoj smeni.

Kada govorimo o fizičkoj aktivnosti u trudnoći, trudnice treba svakodnevno da pešače, a mogu i da se bave vežbanjem, na primer, da plivaju, a postoje i programi aerobika i joge za buduće majke, ali puls ne treba da se poveća iznad 140 otkucaja u minuti. Ne treba da se naprežu više od 15 minuta, a nakon 20. gestacijske nedelje preporuka je da ne rade vežbe za leđa.

LEČENJE

Ukoliko trudnice imaju povišeni krvni pritisak, ne treba da uzimaju lekove na svoju ruku jer se smanjivanjem krvnog pritiska ne odstranjuje primarna bolest niti se umanjuju komplikacije. Kod lakših formi bolesti pacijentkinja može da ostane u kući i odmara se u zatamnjenoj i tihoj prostoriji, ležeći na boku.

Ishrana treba da bude bogata belančevinama (belance na dan, a dva puta nedeljno celo jaje). Meso i ribu treba peći na žaru. Voće i povrće treba da se konzumira svaki dan, sveže ili termički obrađeno, kao i sveže ceđeni sokovi i biljni čajevi, dok gazirane sokove ne treba piti, so treba izbaciti ili je svesti na minimum.

Svaki dan treba meriti krvni pritisak, raditi test na belančevine u urinu i pratiti pokrete bebe tokom dana. Trudnica treba dva puta nedeljno da poseti ginekologa koji će joj uraditi NST (non stress test) ploda i kontrolu trudnoće. Kod težih oblika bolesti potrebna je hospitalizacija.

Izuzetno je važno i potrebno intenzivno praćenje krvnog pritiska i prisustvo belančevina u urinu i nakon poroda, zbog mogućnosti nastajanja postporođajne eklampsije, koja je najteža komplikacija, a deli se na ranu eklampsiju ako nastupi 48 sata nakon poroda i ona je češća; i na kasnu ako nastupi od 48 sata do četiri nedelje. Eklampsiju prate otoci, proteini u urinu, povišeni krvni pritisak, a može doći i do gubitka svesti, pojave grčeva, trzaja i ukočenosti.

Nakon poroda simptomi i laboratorijski parametri se kod većine pacijentkinja ubrzo normalizuju i nastupa brz oporavak. Istraživanja su pokazala da žene koje su imale povišen krvni pritisak u toku trudnoće nemaju povećan rizik za razvoj hipertenzivne bolesti.