NUTRITIVNA ALERGIJA – PREOSETLJIVOST NA NAMIRNICE

Prvi znaci koji ukazuju na preosetljivost na namirnice

Prvi simptomi javljaju se uvek u onom sistemu koji je bio prvi u kontaktu sa hranom, pa tako nutritivna alergijska reakcija uvek počinje kao otok usana, zatim se širi na probavni sistem, kožu, disajni i kardiovaskularni sistem.

Alergiju na koži prepoznajemo kao svrab, crvenilo, osip (urtikarija) ili ekcem, oticanje usana, kapaka, jezika, lica ili drugih delova tela. Ako se alergija proširi na disajni sistem, javljaju se smetnje kao što su kašalj, kijanje, curenje ili zapušenost nosa, kao i gušenje. Kada je zahvaćen i probavni sistem, osećamo bol u stomaku, dijareju, mučninu, povraćanje, a ako se alergija proširi na kardiovaskularni sistem, mogu se javiti vrtoglavica, nesvestica, znojenje ili pad krvnog pritiska.

Jaka alergijska reakcija može da bude opasna po život i naziva se anafilaksa (anafilaktički šok). Anafilaktički šok počinje u roku od nekoliko minuta i brzo napreduje. Zahvata dva ili više sistema odjednom, a simptomi su: svrab, crvenilo lica, vrtoglavica, mučnina ili povraćanje, nesvestica, koprivnjača, topla koža, natečeno lice ili jezik, grčevi u želucu, otežano disanje.

Alergija ili intolerancija na hranu?

Alergija na hranu se zbog sličnih simptoma često meša sa intolerancijom na hranu. Ipak, intolerancija na hranu je daleko češća pojava.

Alergija predstavlja jaku, ali trenutnu reakciju, dok se intolerancija pojavljuje kao odloženi efekat (može se javiti čak posle 20 sati). Suštinska razlika je u tome što alergija na hranu predstavlja reakciju imunog sistema, dok intolerancija na hranu ne uključuje imuni sistem, već organizam nema dovoljno enzima da svari određenu vrstu namirnice (npr. laktozu ili gluten).

Simptomi intolerancije na hranu su: podrigivanje, loše varenje, gasovi, glavobolja, nervoza. Intolerancija na hranu može biti neprijatna, ali nije opasna po život.

Hrana u kojoj se nalazi histamin duže dozreva ili se obrađuje poput piva, vina, salama, kobasica, ukiseljenog povrća. Histamin iz te hrane mora da se razgradi u tankom crevu i inaktivira kao ne bi ušao u krv i izazvao simptome slične alergijskim reakcijama. Ako u crevu nema dovoljno enzima koji razgrađuju histamin, mogu da se javi simptomi slični alergiji, ali se ovo stanje opisuhe kao intolerancija na histamin. Histasolv se preporučuje  osobama koje konzumiraju hranu bogatu histaminom i osobe koje imaju fiziološki nedostatak diamin – dioksidaze (DAO) i osobe koje koriste lekove koji inhibiraju DAO.

Kako se može proveriti da li smo alergični

Alergija na hranu se dokazuje kožnim testom, određivanjem nivoa IgE antitela u krvi pacijenta ili provokacijskim testom, gde se prema određenom protokolu pacijentu daju namirnice za koje se sumnja da izazivaju alergiju, te se prati mogući nastanak alergijskih simptoma.

Najčešće vrste intolerancije na hranu

Intolerancija na laktozu, tj. na šećer koji se nalazi u mleku i u većini mlečnih proizvoda nastaje kada nema enzima laktaze. Laktaza je enzim u sluzokoži creva koji razgrađuje laktozu. Umesto da ovaj enzim razgradi šećer, to će učiniti bakterije u crevima, pri čemu se formira gas, što dovodi do nadutosti, bola u stomaku, a ponekad i do dijareje. Intolerancija na laktozu je češća kod odraslih jer nivo laktaze opada kako ljudi postaju stariji, a retka je kod beba i male dece mlađe od pet godina.

Intolerancija na gluten, odnosno na protein koji se nalazi u pšenici, ječmu i raži, naziva se glutenska enteropatija. Povezana je sa celijakijom, bolešću nastalom usled trajnog oštećenja tankog creva, a manifestuje se: bolom ili nelagodnošću u trbuhu, učestalim crevnim pražnjenjem, gubitkom u telesnoj masi, anemijom usled nedostatka gvožđa, opštom slabošću i iscrpljenošću.

Aditivi u hrani - natrijum glutamat (MSG) i sulfiti koji se dodaju hrani da se poboljša ukus, boja i da bi se sprečio rast mikroorganizama. Neprijatni simptomi nakon unosa velike količine hrane kojoj je dodat MSG su osećaj topline, glavobolja, nelagodnost u grudima. Sulfiti mogu izazvati probleme sa disanjem kod osoba koje boluju od astme. Inače, sulfiti se nalaze u hrani ponekad prirodno, npr. stvaraju se tokom procesa proizvodnje vina ili da bi se povećala svežina ili sprečio rast plesni npr. u hlebu i pecivima.