NE SEDAJTE ZA VOLAN AKO POPIJETE NEKI OD OVIH LEKOVA

Pospanost, smanjena koncentracija, usporen ili ubrzan rad srca uticaće na ponašanje pojedinca, ali posledice mogu pretrpeti i mnogi drugi koji se nađu u neposrednom okruženju. Upravo zato, smatra se da su pojedini lekovi za vozače podjednako opasni kao alkohol i druge psihoaktivne supstance.

Pre uzimanja bilo kog leka, neophodno je raspitati se o tome da li i na koji način on utiče na obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Treba imati u vidu i to da isti lek neće imati podjednak efekat na sve koji ga popiju. Tableta protiv alergije možda neće uticati na vas, ali može uspavati vašu koleginicu. Isti princip važi za sve ostale medikamente.

Lekovi i vožnja - potreban je veliki oprez 

Veliki uticaj na sposobnost vožnje mogu imati lekovi koji se koriste u lečenju anksioznosti, depresije, nervoze i drugih stanja. Ukoliko se neki od anksiolitika nalazi na spisku vaše redovne terapije, a primetili ste poteškoće pri upravljanju vozilom, porazgovarajte sa svojim lekarom o tome da li je moguće korigovati dozu ili uzeti drugi proizvod sličnog sastava. (Pročitajte: Čest problem, a još uvek tabu tema - prošireni hemoroidi)

Antihistaminici, lekovi koji se koriste za ublažavanje različitih alergijskih simptoma, takođe mogu delovati uspavljujuće. Pored pospanosti i smanjene pažnje, određeni lekovi mogu izazvati vrtoglavicu ili dovesti do zamućenja vida. Ima i onih koji utiču na psihomotornu koordinaciju koja je izuzetno važna za kompleksne radnje kao što je upravljanje motornim vozilom.

Problem može nastati i zbog prevelike doze uzetog leka jer od koncentracije aktivnih supstanci zavisi njegovo dejstvo. Treba voditi računa i o interakciji različitih lekova koji se uzimaju, budući da mogu povećati ili umanjiti međusobno dejstvo. Negativan uticaj na sposobnost vožnje mogu imati i neki lekovi koji se kupuju bez lekarskog recepta. Iako je na takvim proizvodima jasno istaknuto da mogu izazvati pospanost, mnogi vozači ignorišu to upozorenje misleći da se ono ne odnosi na njih.

Na sposobnost vožnje utiču ne samo lekovi, već i iznenadna stanja do kojih dolazi usled neke bolesti. Hipoglikemija, nagli pad šećera u krvi, može izazvati mučninu i nesvesticu, dok moždani udar može dovesti do oduzetosti ekstremiteta, što onemogućava vožnju. Da bi se sprečile sve neželjene situacije, potrebno je brinuti o svom zdravlju. To podrazumeva redovne posete lekaru koji će blagovremeno preispitati delotvornost terapije i korigovati je onda kada je to potrebno. (Pročitajte: Kako prepoznati predijabetes i sprečiti nastanak dijabetesa)

Koji lekovi su bezbedni?

Da bi se skrenula pažnja na njihovu potencijalnu opasnost, lekovi koji utiču na psihofizičku sposobnost obeležavaju se određenim simbolima. Lekovi koji ne smeju da se konzumiraju tokom vožnje obeležavaju se crvenim trouglom. Relativna zabrana vožnje označava se trouglom koji ima crvene ivice. Lek sa psihoaktivnim supstancama obeležava se simbolom paragrafa. Pre nego što posegnete za bilo kojom tabletom, pažljivo pročitajte uputstvo za korišćenje i proverite da li se na pakovanju nalazi neki od navedenih simbola.

Alkohol pojačava dejstvo lekova, pa je svako kombinovanje alkoholnih pića i medikamenata veoma rizično. Dodatni problem predstavlja to što pijane osobe najčešće nisu ni svesne toga da im je pažnja smanjena, pa bez bilo kakvog razmišljanja sedaju za volan ugrožavajući živote svih učesnika u saobraćaju.

Ukoliko imate nedoumicu da li lek koji vam je prepisan utiče na to kako vozite, potražite mišljenje svog lekara. Savet će vam pružiti i farmaceuti u svim BENU apotekama, a ukoliko niste u mogućnosti da odete do apoteke, na raspolaganju vam je online savetovalište Pitajte farmaceuta. Ne zaboravite da na vožnju utiču ne samo lekovi koje vam je odredio lekar, već i sirupi, tablete i oralni rastvori koji se kupuju bez lekarskog recepta. (Pročitajte: Zašto antibiotike nikada ne treba piti na svoju ruku?)