UZROCI, SIMPTOMI I LEČENJE SRČANE ARITMIJE

Aritmija označava nepravilan ritam i/ili broj otkucaja srca. Kada govorimo o aritmiji, to ne znači da srce kuca presporo ili prebrzo, to znači da kuca nepravilno, pa istovremeno možete imati aritmiju sa sporim ili ubrzanim radom srca.

Da li aritmija znači i da imate neko oboljenje srca?

Ne, to nije obavezno. Većina aritmija javlja se kod osoba koje nemaju oboljenje srca.

Koji je razlog za pojavu aritmije?

Neki tipovi aritmije javljaju se kod normalnog, zdravog srca, kada se poremeti deo provodnih puteva koji i izazovu ubrzane impulse. To može biti rezultat alkohola, stresa, nikotina, dijetalnih pilula, nekog medikamenta za kašalj, spreja koji olakšava disanje kod astme ili hronični bronhitis. Razlozi za srčane aritmije mogu biti i neki lekovi, ili višak hormona štitne žlezde (povećana funkcija štitne žlezde), kao i predoziranje hormonima štitne žlezde.

Da li je aritmija ozbiljno stanje?

„Preskakanja” srca, ili takozvane ekstrasistole, veoma su česte kod zdravih osoba i najčešće su bezopasne. Većina zdravih ljudi ima barem jedan dopunski preskok srca u toku dana, ekstrasistole mogu da se ne osete ili ponekad se osete kada osoba leži mirno u krevetu. Kofein, energetska pića, kola-napici, alkohol u većim količinama, mogu povećati broj ekstrasistola.

Aritmije mogu biti povezane sa oboljenjima srca, kao na primer:

– Ishemična bolest srca (koja izaziva anginu pektoris ili srčani udar). Kod ovog stanja postoji smanjen protok krvnih sudova srca – arterije, zbog njihovog suženja, a aritmija se javlja zbog suženja grana arterija, koje su odgovorne za snabdevanje krvi provodnog sistema srca. Oštećeni mišić srca od srčanog udara može da dovede do aritmije ili da blokira električne impulse srca.

– Bolesti valvula srca koje dovode do povećanje srčanih šupljina, što dovodi do poremećene električne aktivnosti, na primer, atrijalna fibrilacija je najčešći vid aritmije kod bolesti mitralne valvule.

– Povećani krvni pritisak (hipertenzija) može da optereti srce i da izazove aritmiju.

– Starost provodnog sistema srca koji je odgovoran za električne impulse, jedan je od razloga za kompletan blok srca.

– Promene srčanog mišića – upala (miokarditis) ili posebna stečena ili urođena oboljenja srčanog mišića - kardiomiopatije.

– Neki tipovi aritmije rezultat su urođenih abnormalnosti provodnog sistema srca, na primer, urođeni alternativni (dopunski) električni put koji se razvija između pretkomora i komora srca; aritmija može da se pojavi prvi put nakon detinjstva.

– Neke urođene srčane anomalije povezane su sa nekim tipovima aritmija.

– Poremećaj u nivou elektrolita u krvi (natrijum, kalijum i sl.).

Kakvi tipovi aritmije postoje?

Postoje različiti tipovi aritmija i svi su rezultat promena u električnom (provodnom) sistemu srca. Aritmije mogu da budu bezopasne ili da predstavljaju opasnost po život i da dovedu do iznenadne srčane smrti, neke su privremene, a neke postojane. Utvrđivanje tipa aritmije i rizik od nje prepustite svom lekaru.

Ko ima povećan rizik od pojave aritmije?

Aritmije su češće kod starijih osoba, ozbiljniji tip aritmija češći je nakon 60. godine. Odrasle osobe su senzitivnije prema neželjenim efektima nekih lekova koji dovode do pojave aritmije. Čak i neki lekovi koji se koriste u lečenju aritmije mogu da je izazovu.

Kako se dijagnostikuje aritmija?

Aritmije su ponekad teške za dijagnostikovanje, naročito one koje traju kratko i javljaju se povremeno. Osnovna procedura je elektrokardiogram (EKG) koji meri električnu aktivnost srca u roku od nekoliko sekundi i može da ne detektuje aritmiju ukoliko je kratkotrajna ili se ne javlja za vreme snimanja. Zato lekar može da preporuči da nosite Holter aparat koji će snimiti rad srca tokom 24 sata ili više, kontinuirano. Postoje i posebni monitori za praćenje rada srca u toku nekoliko dana ili čak i nedelja.

Ponekad su za dijagnostiku aritmija potrebne biohemijske analize krvi i ultrazvučni pregled srca (eho) koji će detektovati da li imate strukturnu bolest srca, eventualno proširenje na nekoj od šupljina srca, poremećenu funkciju zalistaka, urođenu ili stečenu srčanu manu, da li imate oštećenje srčanog mišića. Lekar dalje odlučuje da li su potrebna dopunska specifična ispitivanja u zavisnosti od dotadašnjih rezultata i medicinske istorije.

Kako se leči aritmija?

Tretman aritmija zavisi od tipa aritmije i toga koliko je ona ozbiljna. Neki ljudi sa aritmijom nemaju potrebu za njenim lečenjem, neki imaju potrebu za promenom životnog stila, lekovima, pa čak i za operativnim zahvatom.

Kako živeti s aritmijom?

Osobe sa bezopasnim aritmijama mogu normalno da žive bez potrebe za lekovima. Čak i osobe sa ozbiljnim aritmijama mogu da budu uspešno lečene i da vode normalan život, svakako u zavisnosti od tipa aritmije, srčanog ili drugog oboljenja koje postoji, i lekarskih preporuka.

Ukoliko imate aritmiju koju treba lečiti, treba: redovno da idete na lekarski pregled i pri tome uvek sa sobom na pregled da nosite listu sa lekovima koje koristite; prepisanu terapiju od lekara treba redovno uzimati; uvek recite lekaru ukoliko uzimate suplemente na svoju ruku ili lekove za alergije i prehladu, kao i sprejeve koji mogu da izazovu nepravilan rad srca. Uvek recite lekaru ukoliko imate pogoršanje simptoma i stanja. Ukoliko uzimate lekove za razređivanje krvi (antikoagulantna terapija) redovno, kako vam je preporučeno, radite rutinske kontrole krvi.

Ukoliko imate aritmiju, važno je da pazite na sebe. Ukoliko osećate nestabilnost ili nesvesticu, treba da legnete, tada nemojte da se krećete, nemojte da upravljate kolima. Recite lekaru ove simptome. Neka vam lekar objasni kako da proveravate puls srca, a ukoliko imate nove promene, izvestite ga.

Održavajte srce zdravim pravilnom ishranom. Konzumirajte više povrća, voća, belo meso bez kože, ribu, orašaste plodove, mahunarke. Konsultujte svog lekara u vezi sa svakodnevnom ishranom.

Budite fizički aktivni, redovno pešačite, a ukoliko vam je dozvoljeno, svaki dan minimum pola sata praktikujte brzo hodanje. Treba prestati sa pušenjem, postići optimalnu telesna težinu, regulisati krvni pritisak, šećer, holesterol u krvi. Izbegavajte supstance koje stimulišu rad srca, kao što su alkohol i kofein, umanjite stres relaksacijom u prirodi, meditacijom, podrškom najbližih.