SVETSKI DAN BORBE PROTIV RAKA – PREUZMITE ODGOVORNOST ZA SVOJE ZDRAVLJE

U našoj zemlji, maligniteti su kod žena najzastupljeniji na dojkama, plućima, kolonu, rektumu i grliću materice. Kod muškarca, prednjače rak pluća, kolona i rektuma, kao i rak prostate. (Pročitajte: Rak dojke - promenimo statistiku)

Čak trećina svih smrtnih ishoda dovodi se u vezu sa određenim faktorima rizika. Konzumiranje duvana i alkohola, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti i nizak unos voća i povrća spadaju u vodeće faktore rizika kada se govori o kanceru.

Šta je to što svako od nas može da uradi kako bi smanjio rizik od nastanka raka?

Preventivne aktinosti su brojne i raznolike. Za sve starosne kategorije, važan je aktivan način života, što više kretanja i umerene fizičke aktivnosti. Telesna težina treba da bude optimalna, a ishrana bazirana na zdravim namirnicama. Iako je laici ne smatraju preterano opasnom, gojaznost može doprineti razvoju velikog broja bolesti i zato je važno da brinemo o svojoj težini.

Kada su u pitanju loše navike, neumerenu konzumaciju alkohola i pušenje svakako treba izbegavati. Konzumiranje duvana se dovodi u vezu sa preko 20% smrtnih slučajeva od raka, što dovoljno govori o štetnosti te navike. Da bi odvikavanje od pušenja bilo uspešno, ponekad je potrebno potražiti savet i podršku stručnih lica.

Na nastanak kancera utiče ne samo ono što unosimo u svoj organizam, već i to kako se ophodimo prema njegovoj zaštiti. Dokazano je da izlaganje sunčevom zračenju dovodi do raka kože, pa boravak na suncu bez odgovarajuće zaštitne kreme tokom najtoplijeg dela dana treba svesti na najmanju moguću meru. Kožu treba štiti tokom cele godine, a ne samo tokom leta.

Pojedini tipovi karcinoma dovode se u vezu sa određenim virusima i bakterijama. Kancer grlića materice skoro uvek je uzrokovan infekcijom određenim tipovima humanog papiloma virusa, pa je zaštita od te infekcije veoma važna.

Hronične infekcije virusima hepatitis B i C mogu doprineti raku jetre, dok se Helicobacter pylori dovodi u vezu sa kancerom želuca. (Pročitajte: HIV i AIDS – najvažnije činjenice koje treba da znate)

U svojevrsnu zaštitu spadaju i redovni preventivni pregledi i skrining programi. Ukoliko se uoči na preventivnom pregledu, ubrzo nakon nastanka i dok nema vidljivih simptoma, kancer se najčešće može uspešno izlečiti. Ako bolest odmakne, lečenje je teže, duže i pored operativnih, može zahtevati dodatne metode lečenja. 

Dalji izazovi

Međunarodna agencija za istraživanje raka Srbiju svrstava među zemlje srednjeg rizika oboljevanja i visokog rizika umiranja od kancera. Za ovakvu procenu, u obzir se uzima 40 evropskih zemalja. 

Kako promeniti ovu statistiku? Podizanjem svesti o tome da svako, bar donekle, može smanjiti mogućnost da oboli od kancera. To se prvenstveno postiže promenom životnih navika i redovnim preventivnim pregledima. Na nivou države, od velike važnosti su nacionalni programi za skrining raka. Njihov cilj je da smanje stepen oboljevanja i smrtnosti od određenih malignih bolesti. U tu svrhu, u Srbiji se sprovode skrining raka grlića materice, raka dojke i debelog creva. (Pročitajte: Sindrom policističnih jajnika - znate li da prepoznate simptome?)