SAVETI VREDNI ŽIVOTA – PREVENCIJA POVREDA U SAOBRAĆAJU

Nedelja prevencije povreda u saobraćaju ima za cilj da takvih slučajeva bude što manje. 

Podizanje svesti o važnosti odgovornog ponašanja u saobraćaju i adekvatno reagovanje u slučaju da dođe do nezgode ključni su za menjanje trenutne statistike. Ona pokazuje da veliki broj dece i odraslih svake godine bude lakše ili teže povređen, dok ne mali broj njih pogine u saobraćajnim nezgodama.

Veći nivo bezbednosti u saobraćaju je koristan za sve, bilo da su u pitanju vozači, putnici ili pešaci. Propusti koji dovode do udesa dešavaju se ne samo onima koji u auto sedaju iz privatnih razloga, već i profesionalnim vozačima koji čitav radni vek provode za volanom.

Šta su najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda? 

Korišćenje mobilnih telefona, neprilagođena brzina, uzimanje lekova i psihoaktivnih supstanci samo su neke od stvari koje dovode do udesa. Čak i kratkotrajno gledanje u telefon i usredsređenost na razgovor ometaju pravovremenu reakciju i prilagođavanje uslovima na putu. 

Prema podacima Agencije za bezbednost u saobraćaju, pri brzini od 60 km/h bez vezanog pojasa, jačina udara pri sudaru ekvivalentna je onoj pri padu sa petog sprata. Zašto onda i dalje ima onih koji ne vezuju pojas? Zato što nisu svesni posledica do kojih to dovodi čak i pri malim brzinama. (Pročitajte: Petarde - da li je bitniji adrenalin ili rožnjača?)

Da bi se automobil koji juri brzinom od 100 km/h zaustavio, treba da pređe dužinu fudbalskog terena. To znači da je zaustavna putanja pri velikim brzinama veoma dugačka, mnogo duža nego što se misli. Ako vozač u daljini primeti nešto što će ga navesti da zakoči, bez obzira na reflekse ili iskustvo, to jednostavno neće moći da uradi odmah. Vozilo će nastaviti da se kreće i moći će da se zaustavi tek nakon stotinak metara. Upravo zato i postoji ograničenje brzine za vožnju u naseljenim mestima. Ne radi se o tome koliko je neko vešt vozač, već o tome da zakoni fizike važe za sve. 

Alkohol, droga, pa i pojedini lekovi mogu znatno promeniti percepciju vozača i uticati na njegovu pažnju i sposobnost da brzo i adekvatno reaguje. Psihoaktivne supstance i volan su često smrtonosna kombinacija, što se, nažalost, više puta potvrdilo. (Pročitajte: Ne sedajte za volan ako popijete neki od ovih lekova)

U sezoni godišnjih odmora, do udesa dovode i umor i pospanost vozača. Samo jedan trenutak nepažnje može da ugrozi živote čitavih porodica. Pri odlasku na letovanje i zimovanje, bolje je napraviti pauzu i odmoriti se, nego rizikovati da se do željene destinacije nikada ne stigne.

Povrede dece

 

U našoj zemlji više od 500 ljudi pogine u saobraćajnim nezgodama tokom samo jedne godine, a oko 20.000 zadobije lakše ili teže povrede. Među njima se nalazi i veliki broj dece i mladih. Saobraćajne nezgode su jedan od glavnih uzroka prerane smrti u Srbiji, a deca su posebno ranjiva kategorija. Na ovu poražavajuću činjenicu utiče i to što se, iako obavezna, dečija auto sedišta ne koriste onako kako bi trebalo.

Nekorišćenje auto sedišta je jedan od glavnih uzroka povređivanja dece u saobraćaju.

Pravilno postavljanje sedišta i  odabir odgovarajućeg, tj. onog koje odgovara uzrastu deteta, mogli bi da sačuvaju zdravlje i život najmlađih. Neki roditelji nemaju naviku da sigurnosni pojas vezuju na kratkim destinacijama (npr. od stana do vrtića ili škole), mada podaci pokazuju da se veliki broj udesa dešava baš u neposrednoj blizini kuće. Edukacija o važnosti korišćenja sigurnosnih pojaseva treba da uključi i decu i roditelje. (Pročitajte: HIV i AIDS – najvažnije činjenice koje treba da znate)

Posledice saobraćajnih nezgoda nisu samo fizičke, već i psihološke. Iščašenja, prelomi i frakture će biti sanirani, ali trauma zbog onog što se desilo postojaće znatno duže. Zbrinjavanje povređenih i pružanje prve pomoći stresno je za sve koji se nađu na licu mesta.