PARKINSONOVA BOLEST - UZROCI, SIMPTOMI, TERAPIJA

Prvi znaci koji ukazuju na mogućnost bolesti

Sporost je prvi, a možda i najvažniji među važnim simptomima Parkinsonove bolesti. Lekar sporost uviđa pregledom, a pacijenti je procenjuju kroz brzinu kojom zakopčavaju dugmad, seku hleb, oblače se, peru zube i rade druge radnje koje zahtevaju jednostavne, brze i ponavljajuće pokrete.

Tremor ili drhtanje je drugi neophodan simptom Parkinsonove bolesti, ali ne bilo koji tremor, već onaj koji se javlja u mirovanju, kada najčešće ruka koja nije ničim angažovana, kada je u krilu ili visi pored tela, podrhtava. Znači, to nije drhtanje koje se javlja pri obavljanju preciznih poslova kakvi su prinošenje čaše ili kašike ustima, te pijenje kafe.

Ukočenost je treći simptom Parkinsonove bolesti, a poremećaj kontrolnih mehanizama koji nas održavaju u ravnoteži kada nam je ona slučajno ili namerno narušena jeste četvrti. Za postavljanje dijagnoze Parkinsonove bolesti dovoljna su dva od navedenih simptoma.

Uzroci i lečenje Parkinsonove bolesti

Poslednjih godina terapija za Parkinsonovu bolest se nije radikalno promenila, osim što su otkriveni novi podtipovi lekova, kao i novi oblici primene starih lekova (dopremanje direktno u želudac, transport preko kože, tablete koje postepeno i sporo oslobađaju aktivne supstance).

Na raspolaganju nam stoje brojni lekovi, a praktično svi koji se koriste u svetu mogu se naći i u našoj zemlji. Lekovima utičemo na kontrolu simptoma Parkinsonove bolesti, što je i jedini racionalan način lečenja. Lečenje ne treba odlagati, a svaka terapija koja će omogućiti oporavak motornih aktivnosti je dobar izbor. Treba napomenuti da nisu svi simptomi Parkinsonove bolesti jednako laki za lečenje. Nekada je mnogo jednostavnije smanjiti ukočenosti ili usporenost nego tremor, a ako efekat lekova procenjujemo kroz delovanje na tremor, možemo pogrešiti.

Hiruškom intervencijom do ublažavanja simptoma

Neki od obolelih u svetu podvrgnuti su hirurškim intervencijama. Takvo lečenje se zasniva na ugradnji tankih elektroda u određene delove mozga, koji potom mogu biti stimulisani po principu pejsmejkera (vodiča ritma).

Operacijom se PB ne može izlečiti, ali delovanje stimulacije na neke strukture mozga omogućava ublažavanje simptoma na sličan način na koji to čine lekovi. Operisanim bolesnicima se doza lekova može smanjiti i tako donekle ublažiti neželjena dejstva. Iako se ova metoda čini privlačnom, ona ima brojna ograničenja.

Šta je parkinsonizam?

Svaki parkinsonizam nije uvek PB. Parkinsonizam je izraz koji se koristi za simptome Parkinsonove bolesti kada su izazvani nekim drugim poremećajem. Mogu da ga izazovu neki lekovi, poput antipsihotika, lekova protiv mučnine i vrtoglavice, ali i ponovljene povrede glave. Rani padovi, rani poremećaj govora, simetričnost bolesti od početka, podaci o moždanim udarima, izloženost nekim lekovima i toksinima pre upućuju na moguć parkinsonizam, nego na Parkinsonovu bolest.