KAKO UBRZATI OPORAVAK NAKON KORONE?

Odavno je utvrđeno da je COVID-19 sistemska bolest i da neprimetno može napasti različite sisteme organa. To što su na udaru najčešće pluća, ne znači da nisu ugroženi drugi sistemi, poput nervnog ili kardiovaskularnog. Posledice se kod nekih pacijenata mogu ustanoviti i nekoliko meseci nakon izlečenja, a o tome da li će se i kada organizam u potpunosti oporaviti, još uvek ne postoje dokazi.

Kao i mnoge druge stvari koje se tiču ove bolesti, i oporavak je potpuno individualan. Neki ljudi se mesecima nakon izlečenja žale na umor i vrtoglavicu, drugi imaju problem sa pamćenjem, a ima i onih koji se vrlo brzo vrate na stanje pre korone. 

Šta ubrzava oporavak?

Ponekad je teško utvrditi da li su simptomi koje neko ima nakon što preleži COVID uopšte povezani sa tom bolešću ili ne. U oba slučaja, postoje koraci koji će ubrzati proces oporavka.

Načelno, treba se ponašati u skladu sa smernicama za bolji imunitet. 

• Namirnice koje sadrže esencijalne nutrijente mogu ubzati proces ozdravljenja. Preporučljivo je konzumirati što raznovrsniju hranu, posebno onu koja sadrži vitamine B, C i D. To će pomoći mišićima da povrate funkcionalnost i odraziće se na opšte stanje različitih tkiva. Ukoliko je potrebno, vitamini i minerali mogu se uneti u organizam i putem suplemenatacije. Vitamini za jačanje imuniteta dolaze u različitim oblicima i koncentraciji, pa se njihova doza lako može prilagoditi individualnim potrebama. 
• Zdravu ishranu treba da prati optimalna hidratacija. Bez dovoljnog unosa tečnosti (2l svakodnevno), rehabilitacija će teći sporije. 
• Preporučljivo je vratiti se nekadašnjoj rutini koja podrazumeva osmočasovni odmor. San pomaže telu da se regeneriše i ima važnu ulogu u procesu oporavka. 
• Naizmenično tuširanje hladnom i toplom vodom blagotvorno utiče ne samo na oporavak sportista, već i svih koji se oporavljaju od COVID-a.

Gde se najčešće greši?

Jedna od najčešćih grešaka je to što se nakon preležane bolesti organizmu ne pruža dovoljno vremena za oporavak. Svim nekadašnjim aktivnostima treba se vraćati postepeno. Pacijenti sa težom kliničkom slikom, koji su bili hospitalizovani i duži period proveli mirujući u bolničkom krevetu, treba da budu posebno oprezni. Naporna fizička ili mentalna aktivnost samo nekoliko dana nakon normalizacije telesne temperature dodatno će opteretiti organe i usporiti proces oporavka. Upravo zato, važno je biti disciplinovan i ponašanje uskladiti sa onim što telo poručuje. Za početak, poželjne su svakodnevne aktivnosti niskog intenziteta. Uporedo sa oporavkom, one se iz dana u dan mogu neznatno povećavati. Tek kada organizam dovoljno ojača, treba se vratiti obavezama u punom obimu. Da li će to biti nakon dve nedelje, dva meseca ili godinu dana, zavisi od slučaja do slučaja. Ukoliko posledice COVID-a remete svakodnevni ritam i u velikoj meri otežavaju normalno funkcionisanje, poželjno je posavetovati se sa lekarom.