MESEC DANA KOJI VAM PROMENE SVET

MESEC DANA KOJI VAM PROMENE SVET

NOVOROĐENČE

Rođenje deteta je jedinstveno iskustvo za sve članove porodice, kulminacija devetomesečnog iščekivanja i brige. Dug je proces adaptacije kome će se morati podvrgnuti i roditelji i tek rođena beba. Promena koju doživljava novorođenče jedinstveno je iskustvo – dok je bilo u majčinoj utrobi, o njoj se starao njen organizam, snabdevao je kiseonikom, hranom, obezbeđivao toplotu i udobnost.

  • BLOG Brinemo o vama

Po rođenju, bebin organizam počinje da se stara sam o sebi – jede, diše, kašlje, kija, suočava se sa obiljem pojava iz spoljašnjeg sveta – hladnoća, mirisi, zvukovi, svetlost i tama... Sve je novo, drugačije, neobično, a sasvim prirodno. Novorođenče ima instinkte, reflekse i čula koja su mu potrebna da uz pomoć roditelja zadovolji svoje potrebe, i prirodno je pripremljeno da uz dovoljno hrane i toplote normalno raste i razvija se.

Bez obzira na iskustvo u odgajanju dece, ovo je dete tek došlo na svet, izgleda kao i svako drugo novorođenče, ali ni vi, niti bilo ko drugi ne poznaje baš ovo dete. Novorođenče je dete starosti do mesec dana – taj će vam vremenski period biti dovoljan da savladate posebnosti bebe ovog uzrasta, da se upoznate i omogućite joj da se u vašem porodičnom okruženju oseća sigurno.

FIZIOLOGIJA novorođenčeta nije ista kao kod starije dece; tokom perioda prilagođavanja na spoljašnje uslove života, dolazi do niza promena u izgledu i ponašanju bebe, što često zbunjuje neiskusne roditelje. Ono što je potpuno normalno kod novorođenčeta (čak bezazleno) bilo bi znak ozbiljne bolesti kod odraslih. Tražite objašnjenje od pedijatra ili patronažne sestre za sve što primetite kod tek rođene bebe – nema potrebe da budete uznemireni u periodu kada vam je mir najpotrebniji. Kako beba bude rasla, neće više biti ni tako „posebna”, pa će se i broj vaših pitanja smanjivati, ili ćete, kao iskusni roditelji, probleme rešavati sami.

POROĐAJNA TEŽINA je posle pôla deteta, prvo što će vam saopštiti u porodilištu. Normalna porođajna težina i građa tela neobično variraju; za naše podneblje prosečna težina novorođenčeta je oko 3250 g (dečaci su nešto duži i teži). U prvih nekoliko dana, beba normalno izgubi do 10 odsto porođajne težine, što se brzo nadoknadi normalnom ishranom. Obično se u prvih šest meseci udvostruči, a krajem prve godine utrostruči porođajna težina. Porast težine za oko 750 g dovoljan je na kraju prvog meseca. Varijacije u dužini se čine još većim, ali su često posledica nepreciznog merenja, mada je dobijanje u težini u toku prvih meseci mnogo važniji pokazatelj dobrog napredovanja. Glava izgleda neproporcionalno velika, zauzima oko četvrtinu ukupne dužine tela, pupak označava sredinu tela, potkolenice su tanje, krive („sabljaste”) – bez brige, sve će se to u toku daljeg rasta i razvoja menjati i dostići proporcionalnost tela odrasle osobe.

GLAVA novorođenčeta može da bude neobičnog oblika. To je obično posledica položaja u stomaku ili pritiska kome je bila izložena tokom porođaja, naročito ako je porođaj bio produžen. Može da se pojavi porođajni naduv (caput succedanium) ili kefalhematom (cephalhaemathoma), koji se pipaju kao mekane otekline na koštanim delovima glave i posledice su pritiska glave prilikom prolaska kroz porođajni kanal, ali spontano prolaze u narednim mesecima.

Fontanele su meka mesta gde kosti lobanje nisu srasle. Prekrivene su čvrstom membranom, vreme potpunog zatvaranja je individualno. Ulegnuće u predelu fontanele kod zdravog deteta ukazuje da dete treba napojiti; desi li se da se napne ili izboči, dete treba da se odvede kod pedijatra. Glava se može spljoštiti ako se beba stavlja da spava uvek na istoj strani; okrećite je dok dete ne nauči da se samo okrene.

Rast obima glave spada u obavezan deo pedijatrijskog pregleda; normalan rast obima glave znači normalan rast i razvoj mozga. Obim glave se obično poveća za oko 12 cm u toku prve godine. Uzimanje preventivnih doza vitamina D nema uticaja na rast glave, niti na brzinu zatvaranja fontanela.

KOŽA novorođenčeta je ružičasta; neka deca duže zadrže nešto od dlačica na lopaticama i duž kičmenog stuba. Ručice i nožice ponekad budu lagano modre, što veoma zabrine roditelje, ali je samo znak nezrele cirkulacije – promenite mu položaj i utoplite ga, pa će se ravnomerno zarumeneti. Kod dece roditelja tamnijeg tena dolazi do akumulacije pigmenta, najčešće na zadnjoj strani tela – to su „mongolske pege”, imaju samo estetski značaj. Ljuštenje kože je često, najupadljivije je ono na temenu –„temenjača”, i lako se skida posebnim šamponima ili četkanjem nauljenog temena.

Budite umereni u kupanju novorođenčeta – preterana upotreba sapuna, šampona i kupki može da naruši krhku barijeru normalne kiselosti bebine kože, bez obzira na preporuke proizvođača. Zaboravite na vlažne maramice kao deo redovne higijene pelenske regije – vreme koje uštedite na pranju vodom i sapunom potrošićete kasnije na lečenje ojeda i posete dermatologu. Iskustva iz pedijatrijskih ordinacija ukazuju na preteranu upotrebu sredstava za pranje, deterdženata i omekšivača – rezultat je mirišljavo dete sa suvom, perutavom kožom koja je sklona ekcemima.

MOŽDA NISTE ZNALI

U prvim danima života, mnoga novorođenčad izgledaju razroko. Zapravo su izraženi kožni nabori u unutrašnjem uglu oka. Može se dogoditi da jedno oko povremeno „odluta”; do kraja šestog meseca ova se pojava obično izgubi, u protivnom, konsultujte pedijatra. Na gornjoj usni može da se pojavi mehurić koji je posledica sisanja, povremeno nestaje i potpuno je bezopasan. U prvim mesecima mogu se napipati otečene grudi kod beba oba pola, pa čak i isticanje nekoliko kapi mleka – ovo je posledica majčinih hormona, splasnuće čim „zalutali” hormoni iščeznu iz bebinog tela.

U odnosu na telo, veće su i ženske i muške genitalije. Često se pojavi i oskudno krvarenje iz vagine, takođe kao posledica upliva majčinih hormona. Ukoliko se pojavi krv u stolici ili crvenkasti urin, savetujte se sa lekarom, iako je i to najčešće bezazlena pojava. Penis i pretkožica su posle porođaja i tokom prvih nekoliko godina tesno spojeni. Ukoliko dete nema tegobe sa mokrenjem, niti infekcije te regije, nema potrebe ni za kakvom intervencijom; odvajanje se dešava prirodno i bez asistencije roditelja. Povlačenje „kožice” u našoj kulturi je deo obavezne toalete, a potpuno nepoznat manevar u uzgajanju dece širom sveta.

Primetićete da pedijatar prilikom prvog pregleda u savetovalištu pokušava da izazove kod novorođenčeta niz refleksnih radnji, „primitivnih refleksa”, koji su znak normalnog razvoja nervnog sistema i neophodni su za prilagođavanje spoljašnjim uslovima. Na primer, dodirivanje obraza izazove refleksno otvaranje usta i okretanje glave na tu stranu – beba ima refleks sisanja i prihvatiće dojku kad oseti dodir majčine kože sa te strane. Svi primitivni refleksi imaju prihvatljivo i obavezno vreme pojavljivanja i gubljenja, njihovo ispitivanje i praćenje predstavlja praćenje sazrevanja bebinog nervnog sistema. Iskoristite svaku posetu savetovalištu, a posebno one prve, da razrešite sve nedoumice u vezi sa izgledom i ponašanjem svog novorođenčeta. Ovo je jedini uzrast u kome svaka velika promena u ponašanju i hranjenju, a naročito povišena temperatura, zahtevaju neodložni pregled pedijatra.


Ocene/Recenzije

Ocene/Recenzije

Budite prvi koji će napisati recenziju/komentar za ovaj članak.

Napišite novu recenziju

Ocenite članak

1-5

1 2 3 4 5




*Operator zadržava pravo da ukloni neprimerene komentare