MENOPAUZA

Menopauza po definiciji predstavlja poslednju, spontano dobijenu menstruaciju kod žena. Zbog toga se dijagnoza menopauze postavlja retroaktivno, kada prođe period od jedne godine nakon dobijanja poslednje menstruacije. U poslednje vreme se i period od šest meseci od poslednjeg ciklusa sa menopauzalnim vrednostima gonadotropnih hormona FSH i LH smatra za menopauzu. Ipak, menopauza nije samo poslednji ciklus, nego se u ginekološkoj terminologiji tako označava period od nekoliko godina nakon poslednjeg ciklusa.

Simptomi

Čak i pre pojave poslednje menstruacije, period od nekoliko godina vezan je za više simptoma sličnih onima u menopauzi i naziva se perimenopauza.

Srednje doba kada se događa menopauza je od 45. do 54. godine. Svaka menopauza pre 45. i posle 54. godine označava se kao rana, odnosno kasna menopauza. U fiziološkom smislu reči, menopauza predstavlja period gašenja prvo reproduktivne moći kod žena, a zatim i vegetativne funkcije jajnika, koji žene doživljavaju uz pojavu karakterističnih simptoma.

PSIHOLOGIJA PROMENE

Menopauza se povezuje i sa psihološkim i socijalnim problemima, jer se u ovom osetljivom periodu života žena javljaju i razne psihosocijalne promene, od kojih je najprisutnija depresija, razdražjivost, napetost, nedostatak energije, umor, insomnija. Međutim stručnjaci kažu da su u periodu menopause psihološki poremećaji u većoj meri rezultat socijalnih, nego biloloških promena, kao i da zavise od sredine i individualnog prihvatanja promenjenih životnih uloga (devojka, žena, baba).

Generalno, period menopause i klimakterijuma, manje tegobno proživljavaju žene koje su aktivene, zaposlene, i imaju više uloga u životu. Prema medicinskim klasifikacijama u ovom periodu faktori rizika mogu biti bračni, radni, finansijski, roditeljski, zdravstveni, društveni i socijalni, a svi oni zahtevaju adaptaciju na nove uslove života, a u nekim slučajevima i terapiju, odnosno pomoć stručnjaka. Da bi se što bolje izborila sa ulaskom u treće doba, žena prvo treba da prihvati sebe i gradi pozitivan odnos prema novonastalim životnim okolnostima kao što je osamostaljivanje dece i njihov odlazak od kuće, penzionisanje i slično, trudeći se da nađe nove životne sadržaje i preokupacije (čuvanje unučeta, gajenje cveća, različite hobije, učenje stranog jezika, putovanja, honorarne poslove, humanitarni rad i sl.).

Ne kaže se slučajno da svako doba ima svoje prednosti, pa tako i ulazak u treće doba koje karakterišu menopauza i klimakterijum ima svoje dobre strane, poput vremena za razne lepe sadržaje i druženja, za koje u prethodnom životnom periodu većina žena nije imala prostora, rastrzana između posla, uloge majke, supruge i domaćice.

Promene u regularnosti ciklusa najčešće se manifestuju odsustvom menstrualnog ciklusa u očekivanom periodu, a ređe prečestim menstruacijama, kao i drugim nepravilnostima u menstrualnom odlivu. Pored ovih znakova, pojava toplih talasa i noćnih znojenja su skoro redovni prateći simptomi u ovom periodu. Takođe, javljaju se i nesanica (Alora), suvoća vagine (Multi-Gyn Liqui Gel), poremećaji libido (ESI Ginseng Plus), bolovi u zglobovima, pojava paradentoze ili bolovi u gingivama (Gingival C), promene krvnog pritiska, neraspoloženje, problemi sa pamćenjem i koncentracijom (Dietpharm Ginko-Omega), “lupanje srca”.

U kom obimu i periodu će se javiti tegobe je individualno, različito od pacijentkinje do pacijentkinje i ne korespondira uvek sa izostankom menstrualnog ciklusa. Naime, mnoge žene prilikom urednog ciklusa imaju sve ove tegobe, a ostale ostaju bez ciklusa i ne iskuse nijedan, ili samo neki od pomenutih simptoma. Uopšteno, tegobe tokom jedne do nekoliko godina postepeno se smanjuju i na kraju se simptomi menopauze gube.

Ipak, posledice naglog pada estrogenih hormona, koji je glavni krivac za ove propratne promene, ostaju doživotno. To je slučaj i sa osteoporozom, kada dolazi do gubitka mineralne mase kostiju, što dovodi do lakog lomljenja kostiju. Zbog toga žena treba da dobije preporuke od svog lekara za prevenciju Vitabiotics Osteocare i lečenje osteoporoze kao i smernice u vezi sa tretmanom ostalih simptoma i eventualnom terapijom.

Terapija

U pogledu prevencije i lečenja simptoma menopauze, može se sprovesti zamenska terapija. Zamena estrogena ili alternativni tretman drugim pomoćnim lekovitim sredstvima, Luprinn ili Oestrofact treba da se sprovodi u dogovoru sa ginekologom, na kome je da odabere najadekvatniji terapijski model za svaku pacijentkinju pojedinačno, uzimajući u obzir godine, zdravstveno stanje i očekivanja pacijentkinje.

Hormonska zamenska terapija može se uzimati oralno, u obliku flastera i krema, ili putem injekcija. Po sastavu može da sadrži čisti estrogen ili kombinaciju estrogena i gestagena. Terapija može da bude ciklična, sa povremenim pauzama, ili kontinuirana, odnosno bez prekida. O tome koji model izabrati treba konsultovati ginekologa.

Takođe, u situaciji kada se zbog određenih pratećih oboljenja upotreba estrogenih hormona ne preporučuje ili je kontraindikovana, u obzir dolaze pomoćna lekovita sredstva koja u nekoj meri mogu da postignu efekat estrogena, a da pritom ne naprave potencijalna oštećenja zdravlja žene. Takva sredstva su soja (Menosoya-Soyafemin), crvena detelina (Gensetin forte), biljka cimicifuga (Dietpharm Refermin), za koje se smatra da u značajnoj meri ublažavaju menopauzalne simptome.

Stanja kod kojih je kontraindikovana upotreba estrogenih hormona su karcinom dojke, teška hepatalna stradanja, duboka venska tromboza i druge ređe bolesti. Za sva ova stanja potrebna je konsultacija sa ginekologom, da bi se odredila korist od terapije u odnosu na pridružne bolesti.

Rizik od osteoporoze

Kao što smo već napomenuli, postoji rizik od osteoporoze, pa će informacije koje žena treba da dobije od svog lekara doprineti prevenciji, kao i blagovremenom adekvatnom lečenju. Naime, upotreba pomoćnih lekovitih sredstava i terapija vitaminima i mineralima, Solgar Vitamin D3 400 IJ, Natural Wealth Calcium Citrate, kao i fizička aktivnost i izloženost suncu, u velikoj meri doprinose sprečavanju ili usporavanju osteoporoze.

Dogovor sa lekarom

Zahvaljujući pristupačnosti informacija sve više žena srednjih godina posvećuje vreme svom reproduktivnom zdravlju i preduzima mere za ublažavanje perimenopauzalnih tegoba. Od ključne su važnosti dogovori i konsultacije sa lekarom, jer samo uz pomoć stručnjaka neprijatnosti koje izazivaju simptomi menopauze mogu da se svedu na minimalnu meru. Da li će to biti hormonskom terapijom ili pomoćnim lekovitim sredstvima, odluku će zajednički da donesu lekar i pacijentkinja, da bi se postigao optimalan zdravstveni benefit, a da se pritom ne naruši opšte zdravlje žene.