IZBIJENI ZUB SE MOŽE SPASITI - EVO ŠTA DA URADITE

Dečije vratolomije, nestašluci i sportske aktivnosti glavni su uzrok izbijenih zuba. Pad sa trotineta, drveta i odmeravanje snage sa vršnjacima neretko se završava ispalim sekutićem. Ova neprijatnost uvek je praćena bolom i krvarenjem, a situaciju dodatno pogoršava strah od roditeljske reakcije i kazne. 

Ono čega su svesni roditelji, ali ne i mlađa deca jeste činjenica da gubitak zuba u ranom uzrastu višestruko utiče na kasniji kvalitet života. Pravilan razvoj vilice utiče na sposobnost žvakanja hrane i artikulaciju glasova, a ne treba zanemariti ni estetsku komponentu. Gornji prednji zubi su zbog svog isturenog položaja načešće ti koji nastradaju. (Pročitajte: Pet saveznika zdravih zuba)

Kako spasiti izbijeni zub?

Kada se dete povredi, često se zaboravi na činjenicu da se stvari mogu popraviti, a izbijeni zub spasiti. Ako je dete palo sa ljuljaške, pa je ugruvano i ima površinske ogrebotine, odrasli požure da dezinfikuju rane i ne sete se da izbijeni mlečni zub potraže u prašini igrališta.

Međutim, bez obzira na to šta je dovelo do njegovog ispadanja, uz adekvatnu i brzu reakciju zub je moguće vratiti u vilicu. Da bi to bilo izvodljivo, potrebna je pribranost i smirenost kako deteta, tako i roditelja. Ukoliko se rasklaćen zub još uvek nalazi u vilici za koju se pridržava končićima, ne treba ga vaditi, već odmah krenuti ka stomatologu. Detetu treba objasniti da ne pomera zub jezikom jer su, ukoliko ostane privezan za gingivu, šanse da se spasi velike. (Pročitajte: Cirkularni karijes kod dece)

Ako je zub u potpunosti izbijen i nalazi se van vilice, potrebno ga je pronaći, uhvatiti za krunu (deo kojim se grize), isprati hladnom vodom, staviti u čašu sa mlekom i poneti ka stomatologu. Koren zuba ne treba dodirivati jer se lako oštećuje, a neophodan je za proces reimplantacije. Jadikovanje zbog toga što se desilo, pridikovanje detetu i svako drugo odugovlačenje smanjuje šansu da se zub spasi. Svaki minut je važan i pravovremeni dolazak kod zubara je ključan za dalji tok lečenja. 

Ukoliko je do izbijanja zuba došlo tokom noći, kada većina zubarskih ordinacija ne radi, potrebno je posetiti dežurnu ustanovu jer čekanje jutra drastično smanjuje mogućnost da se zub vrati u kost. Samostalno vraćanje zuba na mesto se ne preporučuje jer postoji mogućnost da dođe do infekcije. U slučaju ozbiljnijih povreda, ponekad je potrebno uraditi dodatnu dijagnostiku (rendgen) kako bi se ustanovilo da li postoje još neka oštećenja zuba, okolnih tkiva i vilice, pored onih vidljivih golim okom.

U zavisnosti od uzrasta pacijenta i drugih faktora, vraćanje zuba u vilicu može se izvesti u lokalnoj ili totalnoj anesteziji, kao i bez anestezije. Stomatolog će odrediti ritam kontrola i eventualnu primenu antibiotika. Mnogi ne znaju da je u vilicu moguće vratiti ne samo mlečni, već i stalni zub koji je izbijen. Nakon vraćanja u vilicu, potrebno ga je pričvrstiti za susedne zube, što stomatolog čini pomoću posebne žičice. U narednih desetak dana ishrana treba da bude prilagođena novim okolnostima, što podrazumeva mekšu i kašastu hranu koja ne zahteva intenzivno žvakanje. Ako je u pitanju stalni zub, stomatolog će posle određenog vremena proceniti da li je potrebno vađenje živca i popunjavanje zubnog kanala.

Prevencija

Povrede su sastavni deo života i nemoguće ih je sprečiti, ali ipak postoji način da se neželjeni scenario izbegne. Kaciga, štitnici za ruke, noge, ali i zube treba da budu uobičajeni deo sportske opreme, barem kada je reč o kontaktnim sportovima koji podrazumevaju upotrebu snage. Dodatni oprez potreban je i pri izvođenju akrobatskih vežbi, parkur pokreta, planinarenja i sličnih situacija u kojima može doći do naglog gubitka ravnoteže.

Edukacija i svest o tome da je izbijeni zub moguće reimplantirati od najvećeg je značaja za dentalno zdravlje. Deci i starijim članovima porodice koji brinu o njima treba objasniti šta da učine ukoliko do neželjene situacije ikada dođe. Uz prave informacije i brzu reakciju, osmeh će ostati baš onakav kakav je bio i pre nezgode.