HIV I AIDS – NAJVAŽNIJE ČINJENICE KOJE TREBA DA ZNATE

SIDA, tj. AIDS (sindrom stečene imunodeficijencije) je termin koji opisuje brojne infekcije i bolesti potencijalno opasne po život, koje se dešavaju kada je imuni sistem ozbiljno oštećen virusom HIV-a.

Za razliku od HIV infekcije, SIDA se ne prenosi sa jedne osobe na drugu. Terapija za lečenje HIV-a za sada nije dostupna, ali postoje lekovi koji omogućavaju većini ljudi sa virusom HIV-a da žive dug i zdrav život. Sa ranom dijagnozom i efikasnom i redovnom terapijom, osobe sa HIV-om neće razviti ostale pridružene bolesti i živeće uobičajen život i doživeti starost. (Pročitajte: Kako prepoznati predijabetes i sprečiti nastanak dijabetesa?)

Koji su načini prenošenja HIV-a?

Važno je znati da se virus HIV-a ne prenosi lako sa jedne osobe na drugu. HIV živi u krvi i nekim telesnim tečnostima (sperma, vaginalni sekret, sekret iz analnog otvora, menstrualna krv, majčino mleko). Za prenošenje virusa, potrebno je da telesne tečnosti inficirane osobe dođu u kontakt sa krvlju osobe koja nije inficirana. Virus HIV-a ne može dugo opstati van ljudskog tela jer mu je za razmnožavanje neophodan domaćin.

U najčešće načine prenošenja spadaju:

• Analni seks – najrizičnija seksualna aktivnost za prenošenje HIV virusa. 

• Vaginalni seks 

• Prenos sa majke na dete (trudnoća, porođaj, dojenje) – najčešći put kojim deca dobijaju virus. Međutim, zbog napretka u prevenciji kod žena koje su HIV pozitivne, a planiraju trudnoću, to se sve ređe događa. 

• Korišćenje igala, špriceva i druge opreme za injekcionu primenu lekova ili droge.

Putevi prenosa sa malim ili gotovo nikakvim rizikom (potreban je neuobičajeni događaj kako bi se virus preneo) obuhvataju: 

• Oralni seks – virus se retko prenosi na ovaj način, ali je to ipak moguće ukoliko u ustima postoje ranice ili druga oštećenja sluzokože, kao i ukoliko desni krvare. Pored HIV-a, oralnim seksom se mogu preneti i druge seksualno prenosive bolesti. 

• Poljubac usta u usta – prenos je moguć samo ukoliko postoje oštećenja na sluzokoži ili krvarenje desni kod oba partnera. 

• Tetoviranje i pirsing – gotovo nemoguć put prenosa ukoliko se obavlja u salonima koji su licencirani za pružanje ovih usluga.

• Profesionalni rizik – veoma redak put prenosa upravo zbog sprovođenja preventivnih mera. 

• Hrana koja je prethodno sažvakana – put prenosa moguć kod novorođenčadi (osoba koja se stara o njima je HIV pozitivna, a sažvaće hranu koju kasnije daje bebi). 

• Putem ugriza – prenos je moguć samo ukoliko na mestu ugriza postoji oštećenje ili rana na koži i sluzokoži. 

Kako se virus HIV-a ne prenosi?

Virus se ne prenosi putem pljuvačke, suza ili znoja, kao ni ujedom komaraca ili drugih inesekata. Ne može se preneti ni vazduhom, grljenjem, rukovanjem, deljenjem toaleta ili bazena, kao ni poljupcem u obraz. HIV se ne prenosi ni seksualnim aktivnostima u kojima ne dolazi do mešanja telesnih tečnosti u kojima se virus nalazi.

Ko su osobe u povišenom riziku?

To su svi koji su imali ili imaju partnera obolelog od HIV-a. U povišenom riziku su i osobe koje žive u područjima sa visokom stopom HIV-a u populaciji. Rizik povećava svaki nezaštićeni seksualni odnos analnim ili vaginalnim putem. Veću mogućnost da se zaraze imaju i osobe koje dele špriceve, igle i drugu opremu za injekcionu primenu lekova ili droge.

Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a je 1. decembar

Doprinesite prevenciji – testirajte se jer je to jedini način da saznate svoj HIV status

Kako da zaštitite druge ukoliko imate HIV? 

• Terapija kao prevencija - potrebno je redovno uzimanje terapije protiv HIV-a kako bi opterećenje virusa bilo toliko nisko da se HIV ne može detektovati testom. Ako se takvo stanje virusnog opterećenja održi najmanje 6 meseci, virusu se onemogućava prenos. Ukoliko je vaš partner na terapiji, podržite ga u njenom redovnom uzimanju. 

• Zaštitite se tokom seksa – koristite kondom uvek i na pravilan način. 

• Nikada ne delite pribor za injekcionu primenu sa drugim osobama. 

• Ukoliko planirate trudnoću ili ste trudni, sprečite prenos virusa na dete – rana trerapija je efikasnija u prevenciji transmisije. (Pročitajte: Planiranje trudnoće – prečicom do začeća)

• Primenite terapiju za zaštitu pre izlaganja (PrEP) – korišćenjem leka pre izlaganja virusu, smanjuje se rizik od infekcije virusom HIV-a (tzv. preekspozicijska profilaksa). Uslov za korišćenje ovog leka u cilju zaštite je negativan test na virus HIV-a. Za više informacija o tome koji lekovi su registrovani i dostupni na našem tržištu, kao i o njihovoj primeni, konsultujte svog lekara ili farmaceuta. 

Ako se i pored preduzetih mera dogodilo nešto neočekivano ili ste iz nekog razloga izloženi povećanom riziku od infekcije HIV virusom, razgovarajte sa lekarom o lekovima koji se koriste u profilaksi. To treba učiniti pre izlaganja povećanom riziku, ali i nakon njega. Negativan test na HIV je neophodan uslov za primenu ovih lekova u profilaksi.