FALSIFIKOVANI LEKOVI – OPASNOST PO ZDRAVLJE I EKONOMIJU

Falsifikovani ili lažni lekovi su, prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, proizvodi koji liče na originalne, ali su im sadržaj i poreklo namerno i lažno predstavljeni zbog sticanja profita. Dakle, to su svi oni lekovi koji ne sadrže aktivnu supstancu ili je sadrže u neadekvatnoj količini, zatim lekovi koji sadrže aktivnu supstancu koja može biti toksična, kao i lekovi koji možda koštaju malo, ali ćete ih skupo platiti i to nečim vrednijim od novca, vrednijim od svega, a to je zdravlje. 

Problem koji se javlja pri upotrebi falsifikovanih lekova nije samo izostanak terapeutskog učinka. Može se javiti niz neželjenih dejstava i problema čije rešenje je teško pronaći jer nije poznato koja supstanca ga je izazvala, zato što sastav lažnog leka nije poznat. Pored lekova, falsifikuju se i dijetetski suplementi, medicinska kozmetika, hrana za bebe, ali i medicinska sredstva kao što su igle za insulinske olovke itd. (Pročitajte: Kako prepoznati predijabetes i sprečiti nastanak dijabetesa?)

Šta se najčešće falsifikuje?

Najčešće falsifikovani lekovi su antibiotici i to predstavlja jedan od najvećih problema ne samo po pacijenta koji koristi takav lek, već i po celu populaciju. Ukoliko lek ne sadrži aktivnu supstancu, izostaće efekat i infekcija će se brže širiti, a ukoliko ne sadrži odgovarajuću dozu, doći će do razvoja bakterijske rezistencije. 

Pored antibiotika, falsifikuju se i analgetici, lekovi za gastrointestinalne i respiratorne tegobe, kardiovasklularne i druge bolesti. U aktuelnoj situaciji, sve češće se mogu naći i oglasi za lažne lekove protiv COVID-a koji su izuzetno skupi. Preparati za mršavljenje i hormoni koje mladi sportisti koriste za poboljšanje kondicije i izdržljivosti se takođe često falsifikuju. Čest predmet zloupotrebe svakako su lekovi za poboljšanje erektilne disfunkcije koji se prodaju na crnom tržištu i preko neregistrovanih internet prodavnica. 

Neki od falsifikovanih lekova koji su otkriveni na nelegalnom tržištu Srbije, prema podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, su ciprofloksacin tablete (antibiotik) u kojima je aktivna supstanca bila C vitamin, zatim navodni serum protiv tetanusa koji je zapravo bio fiziološki rastvor, kao i pojedine vrste kapsula za regulisanje gastrointestinalnih tegoba. 

Zašto bi neko kupio falsifikovan lek?

Najčešći razlog kupovine falsifikovanih lekova tj. lekova van registrovane apoteke su situacije kada se određeni lek ne može naći u apoteci, kada vlada nestašica, kada je lek nemoguće kupiti u slobodnoj prodaji (potreban je recept lekara), kada je jeftiniji kod nelegalnih dobavljača ili se lek uopšte ne može naći na domaćem tržištu. Postoji i potreba za lekovima koji nisu registrovani u Srbiji, a neophodni su za terapiju i dijagnostiku, tzv. lekovi D liste. 

Iako mnogi pacijenti to ne znaju, za nabavku ovakvih lekova ipak postoji pouzdano rešenje. INO-Pharm, članica Phoenix Pharma grupe kojoj pripadaju i BENU apoteke, u najkraćem roku i uz poštovanje svih zakonskih normi može da osigura da pravi lek stigne do pacijenta. (Pročitajte: HIV i AIDS – najvažnije činjenice koje treba da znate)

Kako prepoznati falsifikat?

Za sprečavanje falsifikovanja, na pakovanju postoje vidljivi bar-kodovi, hologrami, zaptivne trake, uređaji – radio frekventni identidikatori (RFID) i tajni sistemi kako bi se očuvao integritet farmaceutskog proizvoda. Međutim, falsifikatori su sve domišljatiji, pa uspevaju da zaobiđu navedena ograničenja primenom savremene tehnologije. Zaštita lekova od falsifikovanja je u Srbiji definisana Pravilnikom o sadržaju i načinu obeležavanja spoljašnjeg i unutrašnjeg pakovanja, dodatnom obeležavanju i sadržaju uputstva. Svako pakovanje leka zaštićeno je na tri načina:

1.     Obavezni podaci koji se ističu na spoljašnjem pakovanju (ambalaži) i to su naziv leka ispisan slovima i Brajevom azbukom, ime aktivne i pomoćnih supstanci, farmaceutski oblik leka (tablete, kapsule itd. ), jačina (doza), podaci o nosiocu dozvole, broj i datum dobijanja dozvole, rok upotrebe, broj serije, ATC šifra itd.

2.     EAN kod sastoji se od 13 cifara, mada postoje i skraćene verzije od 8 cifara. Ovim kodom je obezbeđena automatska identifikacija.

3.     Kontrolna markica je dodatni sistem zaštite i predstavlja kombinaciju bar koda i hologramske trake. Lepi se na posebno označen prostor na spoljašnjem pakovanju koji se naziva Blue Box. Kontrolna markica sadrži sledeće elemente: natpis Republika Srbija (na crvenoj pozadini), natpis Ministarstvo zdravlja i ALIMS na plavoj pozadini; serijski broj kontrolne markice (numerički i linearni) i 3D hologram sa obeležjem Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

Pored kontrolne markice, u Blue Box-u se navodi podatak o režimu izdavanja leka: samo na recept ili bez recepta.

U slučaju prometa leka koji nije registrovan (lek sa D liste), kontrolna markica može biti na drugom jeziku, ali moraju postojati dodatna obeležja na srpskom jeziku koja osiguravaju originalnost.

Kako se zaštititi?

Ukoliko posumnjate da je neki lek falsifikovan, potrebno je da to prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije tako što ćete popuniti formular na njihovom sajtu.

Čak 95% falsifikovanih lekova kupljeno je preko interneta i to preko nepouzdanih kupoprodajnih sajtova i društvenih mreža, i takvi lekovi su obično jeftiniji nego oni u apotekama. Ipak, ne treba se plašiti online kupovine jer je ona jedan od najkomfornijih načina za nabavku, ali treba voditi računa da sajt sa koga se poručuje bude pouzdan.  

Jedan američki farmaceut rekao je da su falsifikovani lekovi proizvodi zaraženi pohlepom. Ne dozvolite da zdravljem plaćate nečiju pohlepu, već farmaceutske proizvode nabavljajte isključivo na za to predviđenim mestima - apotekama.

Napomena: ovaj tekst je nastao u okviru projekta PHOENIX Career Days 2021 i njegov autor je Marija Grujičić, apsolvent Medicinskog fakulteta u Novom Sadu