ASTMA - KAKO JE KONTROLISATI I SMANJITI BROJ ASTMATIČNIH NAPADA?

Astma je hronična zapaljenska bolest disajnih puteva, koja se manifestuje u vidu sviranja, stezanja u grudima, nedostatka daha i produktivnog kašlja. Postoje dve vrste ove bolesti, alergijska i nealergijska astma, a na njihov razvoj utiče genetika i faktori spoljašnje sredine. 

Kao i kod svake hronične bolesti, i u lečenju astme je važna redovna primena lekova, kao i kontrole kod lekara specijaliste. Kod više od polovine astmatičara u Srbiji bolest nije adekvatno kontrolisana.

Kada je u pitanju lečenje, dugoročni ciljevi su postizanje dobre kontrole simptoma i održavanje normalnog nivoa fizičke aktivnosti. Pored toga, to je i smanjenje rizika od pogoršanja astme, fiksne opstrukcije disajnih puteva i neželjenih efekata terapije. Ovi ciljevi postižu se primenom farmakoterapije i nefarmakoloških mera, kao i edukacijom pacijenata. (Pročitajte: Činjenice o HPV vakcini koje treba da znate)

Pravilna primena terapije i izbor analgetika i preparata za alergijski rinitis

Važno je terapiju koristiti pravilno, tačno onako kako je lekar propisao. Neophodno je koristiti celokupnu propisanu terapiju, jer samo tako možemo imati dobru kontrolu bolesti i posledično poboljšanje kvaliteta života. Ukoliko postoje dve pumpice, jedna je za kontrolu bolesti (usporavanje njenog napredovanja), a druga za olakšanje trenutnih tegoba. Važno je koristiti obe pumpice.

Pravilna upotreba aparata za inhalaciju (pumpice) podrazumeva pravilnu tehniku disanja, pravilan položaj tela (prava leđa), pravilno rukovanje aparatom, pauzu između dve inhalacije, kao i ispiranje usta nakon upotrebe pumpice.

Ljudi oboleli od astme, koji imaju potrebu da koriste lekove za ublažavanje akutnog bola (glavobolja, menstrualni bol, reumatski bolovi) ne treba da koriste lekove iz grupe NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi - diklofenak, ibuprofen, acetilsalicilna kiselina) jer ovi lekovi mogu pogoršati bolest i isprovocirati astmatični napad. Preporuka za terapiju bola jesu lekovi na bazi naproksena ili paracetamola.

U tretmanu alergijskog rinitisa potrebno je izbegavati preparate koji u svom sastavu imaju komponente iz grupe NSAIL (ibuprofen + pseudoefedrin). Kod osoba obolelih od astme, obavezno je korišćenje oralnih antihistaminika za ublažavanje tegoba alergijskog rinitisa. (Pročitajte: Proleće bez polenske alergije – smernice i saveti)

Kako smanjiti broj astmatičnih napada?

Da biste smanjili broj astmatičnih napada, primenite sledeće:

• Identifikujte okidače koji izazivaju vaše astmatične napade i izbegavajte ih koliko je god moguće. Za neke je okidač duvanski dim i zagađenje vazduha, a za neke polen, grinje ili dlaka kućnih ljubimaca. (Pročitajte: Praktični saveti za odvikavanje od pušenja)
• Redovno koristite propisane lekove za astmu, uključujući inhalatore sa kortikosteroidima i bronhodilatatore. Obratite se svom lekaru ako primetite da vam lekovi ne pomažu u kontrolisanju simptoma astme.
• Pratite svoje simptome i redovno ih beležite u dnevniku astme. Ovo će pomoći lekaru da utvrdi koliko dobro kontrolišete astmu i da li vam je potrebno povećanje doze lekova.
• Redovne posete lekaru pomažu u sprečavanju astmatičnih napada i kontroli simptoma i zato ih nemojte preskakati i ni odlagati. 

Tehnike opuštanja mogu pomoći da se disanje smiri, pluća prošire i spreči pojava akutnih simptoma izazvanih stresom. Disanje kroz stisnute usne pomaže da se disanje uspori i smiri.

Vežbe disanja kroz stisnute usne treba da budu deo svakodnevnice. Redovno izvođenje ovih jednostavnih vežbi učiniće da postanu automatske, što će poboljšati disanje pri obavljanju uobičajenih dnevnih aktivnosti. Osobe obolele od astme mogu imati uobičajene životne aktivnosti ukoliko je bolest dobro kontrolisana.

Kako se izvode vežbe disanja kroz stisnute usne?

• Stavite ruke na bokove i duboko udahnite kroz nos.
• Napravite pauzu sekund-dva i stisnite usne kao da se spremate da pijete na slamčicu ili da zviždite.
• Izdahnite polako i do kraja kroz stisnute usne, ali nemojte silom izbaciti poslednji delić vazduha iz pluća.
• Zatim napravite malu pauzu, pre nego što ponovite vežbu.
• Neki ljudi smatraju da je ova tehnika korisna kada osećaju da nemaju vazduha ili su pod stresom.

Kada je reč o lečenju astme u našoj zemlji, glavni problemi su nizak stepen adherence (pacijent „ne sarađuje“), neadekvatna kontrola bolesti (posledica nedovoljne saradnje sa lekarom) i visoki troškovi lečenja komplikacija bolesti. Rešenje se krije u razvoju svesti o pravilnoj upotrebi lekova kod astmatičara. (Pročitajte: Ne sedajte za volan ako popijete neki od ovih lekova)

Problemi kontrole bolesti su ekonomske priode (visoka cena terapije), a tu su i kortizonski strah, nepravilna primena terapije, uticaj alergena i druge bolesti atopijske prirode.

Ukoliko imate nedoumicu u vezi sa korišćenjem svoje terapije, posetite neko od savetovališta za astmu koja postoje u okviru određenih BENU apoteka. Spisak takvih apoteka pronađite ovde.