ALERGIJSKI RINITIS

Alergijska bolest je jedna od najčešćih nezaraznih bolesti i zbog svoje velike učestalosti naziva se “epidemijom 21. veka”. Epidemiološka istraživanja ukazuju na to da oko 25 posto ukupne svetske populacije boluje od neke alergije. Utvrđeno je da od 10 do 25 posto stanovništva ima alergijsku kijavicu, kao najčešću manifestaciju alergijske bolesti.

ALERGIJSKA KIJAVICA

Iako alergijska kijavica nije teško oboljenje, ona bitno utiče na kvalitet života, životnu i radnu sposobnost. Alergijska kijavica je veoma često udružena sa alergijskom astmom, što upućuje na concept “jedan disajni put, jedna bolest”. Prema statističkim podacima, oko 70 posto obolelih od astme ima alergijsku kijavicu, a 20-50 posto osoba sa alergijskim rinitisom ima astmu.

Simptomi rinitisa nalikuju prehladi, no ako prehlada traje više od nedelju dana, a javlja se uvek u isto doba godine, najverovatnije se radi o alergijskom rinitisu. Najčešće se javlja kijanje, obično više puta za redom (u salvama), curenje vodenaste sekrecije iz nosa, otok krvnih sudova, što bolesnici osećaju kao začepljenost nosa, ponekad uz gubitak čula mirisa.

GRINJE, BUĐ I POLEN

Izazivači alergijskih bolesti disajnih puteva su aeroalergeni, od kojih su u kućnoj sredini najčešći grinje i buđ, a u spoljašnjoj sredini polen. Oko 50 posto osoba sa alergijskom kijavicom ima alergije na polen od kojih je u našem području najčešći uzročnik korov, tj. Ambrosi artemisifoli. U Americi, odakle je ova biljka sredinom 19. veka doneta u Evropu, oko 36 miliona odraslih osoba ima alergiju na ambroziju.

Alergijski rinitis smanjuje koncentraciju, izaziva glavobolju, utiče na radnu sposobnost i uzrok je izostanaka iz škole ili sa posla, te može znatno smanjiti kvalitet života. Čak 75 posto odraslih bolesnika s rinitisom smatra da im bolest utiče na profesionalni život. Često je udružen s drugim bolestima gornjih disajnih puteva, poput upale sinusa, uha, ili s nosnom polipozom.

Organizam od svih ovih simptoma doživljava stres i važno je jačati imunitet i tako se boriti protiv alergija. Dodaci na bazi ekstrakta iz glive bukovače kao što su Imunoglukan kapsule i Imunoglukan sirup dovode organizam u ravnotežu. Podstiču imuni sistem koji nije dovoljno aktivan i imiruju ga ako je previše aktivan kao kod alergija.

Uzroci alergijskog rinitisa

Uzroci alergijskog rinitisa su alergeni, koji mogu biti celogodišnji ili sezonski. Celogodišnji alergeni su najčešće sastojci kućne prašine, posebno grinje koje u njoj žive, životinjska dlaka ili plesni. Tada alergijski rinitis zovemo još i perzistentni, ili trajni rinitis. Sezonski alergeni su polen drveća, trava ili korova. Oblik rinitisa koji se javlja samo u određeno doba godine zovemo sezonski alergijski rinitis.

Simptomi alergijske kijavice

Simptomi polenske kijavice su: napadi kijanja praćeni vodenastom, često obilnom sekrecijom iz nosa, otežano disanje na nos, smanjen osećaj mirisa, svrab nosa, često praćen svrabom i suzenjem očiju. Kod rinitisa uzrokovanog grinjama dominira otežano disanje na nos i umeren svrab i kijanje koje se pogoršava u kontaktu sa kućnom prašinom.

S obzirom na to da je alergijski rinitis faktor rizika za pojavu astme, uvek treba voditi računa da se pojava kašlja, otežano disanje, ili sviranje u grudima ne protumače kao “loša kondicija” jer upravo ovi simptomi mogu biti prvi znaci novonastale astme.

Lečenje alergijskih bolesti disajnih puteva

Medikamenti

Osim antihistaminika, u lećenju alergijskog rinitisa koriste se topikalni kortikosteroidi. Oni u terapijskim koncentracijama za lečenje nosa ne ulaze u krv, te nema sistematskih neželjenih pojava vezanih uz upotrebu ovih lekova, već samo poželjan učinak na sluznicu nosa. Topikalni kortikosteroidi uspešno smanjuju alergijsku upalu u sluznici nosa, čime se smanjuje začepljenost nosa i svi ostali simptomi alergijsko rinitisa. Posle prestanka simptoma bilo bi poželjno da se obnovi sluzokoža nosa,. Hysan mast za nos i Nisita mast za nos ubrzano regenerišu sluzokožu nosa i vlaže sluzokožu nosa.

Lečenje alergijskih bolesti disajnih puteva obuhvata:

1. mere izbegavanja alergena

2. farmakološko lečenje (odgovarajući lekovi)

3. specifična imunoterapija 

Imunoterapija

Hiposenzibilizacija, odnosno imunoterapija, jedna je vrsta “vakcine” protiv uzročnog alergena. Dok “vakcinacijom” protiv zaraznih bolesti (grip, male boginje i dr.) podstičemo naš imunološki sistem da se bori protiv mikroorganizama, alergen-specifičnom imunoterapijom pokušavamo da umanjimo reakciju imunološkog sistema tj. da stalnom primenom odgovarajućih doza alergena stvorimo “toleranciju” na uzročni alergen.

Kako je “klasična” imunoterapija u vidu potkožnih injekcija (slično davanju insulina) bila praćena burnim kožnim reakcijama (crvenilo i otok na mestu davanja), a opisane su i sistemske neželjene reakcije sa mogućnošću nastanka i anafilaktičkog šoka, ovaj metod sve više ustupa mesto sublingvalnoj (pod jezikom) imunoterapiji. 

Sublingvalna imunoterapija

Ovde se koriste veće doze standardizovanih alergena koji se primenjuju u obliku kapi koje se stavljaju pod jezik. Istraživanja pokazuju da je ovaj način podjednako efikasan kao i “klasična” potkožna imunoterapija.

Kome se preporučuje imunoterapija?

Imunoterapija se preporučuje osobama sa alergijskom kijavicom kod kojih je bolest nedovoljno regulisana primenom lekova, usled prisustva neželjenih efekata lekova, ili kod onih koji ne žele da se pridržavaju terapije.

Najbolji rezultati se postižu u lečenju polenske kijavice. Kod osoba alergičnih na više vrsta polena rezultati su nešto slabiji nego u slučajevima alergija na jednu vrstu alergena.

Tretman se započinje van sezone oprašivanja i izloženosti alergenu (kraj novembra-decembar), a prvi rezultati se uočavaju već prve godine. Ukoliko se tretman pokaže efikasnim, nastavlja se po odgovarajućoj šemi minimalno tri, a najviše pet godina. Povoljan efekat se održava najmanje još tri godine po prekidu tretmana.

Izbegavanje alergena

Izbegavanje alergena je bazični postupak u lečenju alergijskog rinitisa. Takođe, veoma je vaKod blažih oblika rinitisa koriste se antihistaminici u obliku tableta, a kod težih slučajeva koriste se i nazalni (nosni) kortikosteroidni sprejevi. Sa dekongestivnim kapima za nos treba biti oprezan i koristiti ih samo nekoliko dana na početku bolesti, zbog toga što može da se razvije zavisnost u slučajevima dugotrajne primene, koja ima za posledicu hronično oštećenje sluzokože nosa. Veoma je važno konsultovati se sa lekarom, saslušati i primeniti njegove savete o terapiji i načinu života. Kada je terapija kortikosteroidima neophodna, ispiranje nosa sa Physiomer 2,2% Hypertonic -om dozvoljava smanjenje njihove preporučene doze ili njihovu primenu po potrebi.

Evo i par praktičnih saveta: ako ste alergični na životinjsku dlaku, treba da se izbegava držanje kućnih ljubimaca. Ako ne možete da se odreknete kućnih ljubimaca, onda ih svakako treba ćešće kupati i četkati. Kod alergije na kućnu prašinu pomaže često brisanje prašine vlažnom tkaninom i usisavanje, odstranjivanje tepiha i predmeta koji skupljaju prašinu i grinje, korišćenje antialergijskih dušeka i posteljine. U vreme cvetanja biljaka, onima koji su alergični na polen savet je da se mu smanjeno izlažu, naročito u jutarnjim časovima, kada je koncentracija polena najveća i kada treba izbegavati i provetravanje stana. Provetravanje stana samo uveče. Sa porastom temperature, tokom dana, smanjuje se i koncentracija polena. Pranje kose preporučuje se uveče.