ADAPTACIJA NA VRTIĆ - POMOZITE DETETU DA SE UKLOPI U NOVU SREDINU

Za dete je adaptacija na vrtić prvi korak u savladavanju socijalnih veština i trenutak kada treba da nađe svoje mesto u sredini koju ne poznaje. Za mamu i tatu to je period suočavanja sa strahom i brigom o tome da li će njihovo mezimče biti zadovoljno i zbrinuto.

Iskrenost i međusobno uvažavanje glavni su preduslovi za dobru saradnju vaspitača i roditelja. Roditelji najbolje poznaju karakter i specifične potrebe svoje dece, pa je važno da o njima otvoreno govore. Svako dete je priča za sebe, neko će jedva dočekati da stekne nove prijatelje, neko će tugovati što se odvaja od mame, ima onih koji će tražiti da ostanu koji sat duže, kao i onih koji će moliti da ostanu kod kuće. Bez obzira na to da li vaše dete u vrtić ulazi plačući ili sa osmehom na licu, potrudite se da ga razumete. Nalazi se u novoj situaciji i treba mu vremena da se na nju navikne.

Grdnje, pretnje i omalovažavanje svakako neće doneti rešenje. Nasuprot tome, pozitivan stav koristiće svima. Podelite sa detetom neke lepe anegdote iz sopstvenog iskustva, prisetite se svojih omiljenih igara, vaspitačica, prvih prijateljstava. Boravak u vrtiću detetu treba predstaviti kao nešto pozitivno i lepo, što je sastavni deo života.

Da bi u jutarnjim satima dete bilo raspoloženo, treba da bude odmorno. Najbolje je uspostaviti večernju rutinu poput pripremanja garderobe za naredni dan i odlaska u krevet u približno isto vreme. Detetu treba dozvoliti da od nekoliko ponuđenih odevnih kombinacija samo odabere onu koju želi. Kada navikne da leže na vreme, naspavaće se, pa će i buđenje biti lakše.

Kako izgleda i koliko traje adaptacija na vrtić?

Adaptacija na vrtić može trajati duže ili kraće, što zavisi od mnogo stvari, uključujući zrelost deteta, njegove navike, temperament, odnose u porodici. Deca koja imaju stariju braću ili sestre polazak u vrtić prihvataju kao nešto poznato i potpuno prirodno. Nekima je to signal da su i sami, poput starijeg bate ili seke, dovoljno porasli i spremni za nove izazove.

Za prvence polazak može biti neizvesniji jer ne znaju šta tačno da očekuju. Roditelji često zaborave da mališani zapravo nemaju predstavu o tome šta se dešava u predškolskoj ustanovi. Ako ne objasne detetu koja je svrha vrtića i šta će tamo raditi, dete može biti zbunjeno i zabrinuto. Roditeljstvo podrazumeva brojne izazove, što traži mnogo strpljenja. Razgovor prilagođen uzrastu deteta treba da ga pripremi na ono što ga očekuje.

U državnim vrtićima u Srbiji praksa je da tokom prvih nekoliko dana, pa čak i nedelja, jedan od roditelja boravi sa detetom u vrtiću. Prisustvo poznatog lica treba da razvije osećaj sigurnosti i pomogne detetu da se uklopi. Pre pandemije COVID-19 deca su u vrtić donosila svoju omiljenu igračku, ali je to, zbog epidemioloških mera, ukinuto. (Pročitajte: Laringitis kod dece – ublažite simptome na najbrži način)

Roditelj u početku u sobi u kojoj borave deca ostaje sat ili dva, nakon čega zajedno sa mališanom odlazi kući. Već sledeće nedelje, u većini slučajeva, dete je spremno da boravi u sobi samostalno, bez roditelja. Pošto već prepoznaje sobu, vaspitačicu i neke od drugara, nova sredina više nije potpuno nepoznata, pa je i strah od odvajanja manji. To ne znači da će dete u vrtiću ostati ceo dan, već nekoliko sati, tačnije do spavanja.

Ostajanje na spavanju je sledeća faza u adaptaciji. Nekoj deci je potrebno više vremena da se uspavaju, neka ni ne žele da legnu u krevet, ali pre ili kasnije sva se naviknu na novu rutinu. Umesto da osluškuju da li njihov naslednik plače, u ovoj fazi adaptacije roditelji treba da se udalje i sačekaju predviđeno vreme za dolazak po dete.

Imajte u vidu da su plač, nervoza i ljutnja prirodna reakcija koja prolazi već za nedelju ili dve, čim dete shvati da mu je u vrtiću lepo i zanimljivo. Ima i dece koja se na vrtić naviknu već nakon nekoliko dana, ali to je ipak izuzetak, a ne pravilo.

Kada je najbolje vreme za polazak u vrtić?

Ne postoji idealno vreme za polazak u vrtić. Neki mališani krenu u jaslice već sa napunjenih godinu dana, dok još uvek ne znaju da jedu samostalno, ne umeju dobro da izraze svoje potrebe i u velikoj meri zavise od osobe koja brine o njima. Druga deca u školicu krenu starija i zrelija, sa tri ili četire godine, a ima i onih koji će u predškolsku ustanovu prvi put kročiti kao predškolci.

Stariji će svakako lakše shvatiti da mama i tata moraju na posao, ali to ne znači da celodnevno igranje sa vršnjacima neće prijati jednogodišnjaku. U kojoj meri će se sva ova deca adaptirati, koliko će infekcija imati u narednih godinu dana i da li će u vrtić ići rado ili nevoljno, ne zavisi samo od njihovih godina. (Pročitajte: Kako ojačati imunitet deteta pre polaska u kolektiv?)

Na detetov doživljaj vrtića utiče i stav roditelja koji oni nekad prenose i nesvesno. Važno je biti tolerantan i sagledati brojne pozitivne aspekte koje vrtić donosi. Čak ni kada dete nije u neposrednoj blizini, nemojte dovoditi u pitanje stavove vaspitača. Iako možda ne razume sve što izgovorite, dete to oseća. Prema onima koji brinu o njemu dok vi niste tu ophodite se sa poštovanjem.

Bez obzira na to da li je dete stidljivo ili ekstrovertno, samostalno ili se oslanja na druge, polazak u kolektiv pomoći će mu da stekne zrelost i nauči mnoge nove stvari. Vaša ljubav i podrška na tom putu pomoći će mu da kroz ceo proces prođe što bezbolnije.